EUR 117,50 USD 105,98 CHF 110,89

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 30.03.20. :: 117.4966 rsd

Tekst objavljen: 11.03.2018 10:00        


Zaposleni u srpskim kompanijama o firmama u kojima rade ponekad mnogo više saznaju od bankara nego na mestu gde zarađuju hleb.

Bankari mere kome će da daju zajam

Prosto, plata im stiže redovno, preko rođaka i prijatelja su se u PIO fondu obavestili da im poslodavac uplaćuje doprinose, a nisu zaludni da bistre finansijske izveštaje o poslovanju na sajtu Agencije za privredne registre.

Međutim, kada banci podnesu zahtev za kredit ili neki drugi vid zajma, uvere se da su bankari mnogo temeljniji u pogledu finansijskog stanja firme u kojoj rade. I da, recimo, minus u kasi firme znači prepreku za odobravanje zajma.

Da postoje „bele” i „crne” liste preduzeća kod poreznika, na primer, odavno je poznato, ali one i te kako postoje i kod bankara. To je posvedočio i jedan visoko pozicionirani službenik jedne banke na jednom primeru:

– Zaposlenima u „Železari Smederevo” nismo odobravali kredite. Međutim, kada je fabriku kupio kineski investitor prepreke da se njihovim radnicima odobre zajmovi su nestale, odnosno one koji kod nas imaju račun prebacili smo s crne na belu listu.

U bankama potvrđuju da kredite odobravaju obazrivo i da uzimaju u obzir mnoge parametre – visinu plate, ukupnu zaduženost, finansijsko stanje preduzeća… Inače, kod nas isključivo banka procenjuje kreditnu sposobnost dužnika prema svojim kriterijumima.

U Komercijalnoj banci kažu da se rukovodi jednoobraznim pristupom prema svim klijentima.

– Banka ima jasno definisane uslove i kriterijume, koje svaki klijent mora da ispuni, kako bi mogla biti doneta pozitivna odluka o odobrenju plasmana. Banka analizira i procenjuje bonitet svakog klijenta ponaosob pri odobravanju plasmana, ispunjenost svih uslova neophodnih za odobrenje, kao i mogućnost da u toku celog perioda otplate servisira svoje obaveze, kažu u banci. U Rajfajzen banci kažu da se odluka o odobravanju bankarskih proizvoda bazira na finansijskim pokazateljima pojedinačnih kompanija. U poslovanju, banka se pridržava najvažnijeg internog akta koji reguliše kreditne poslove, a to je kreditna politika. U Erste banci kažu da zaposleni bilo koje kompanije prolaze proces odobrenja gde se analizira sposobnost i rizik.

– Erste banka odluke o odobravanju kredita klijentima donosi u skladu s načelom slobode ugovaranja, svojom poslovnom politikom i unutrašnjim aktima – kažu u ovoj banci.

U Narodnoj banci (NBS) potvrđuju da kod nas isključivo banka procenjuje kreditnu sposobnost dužnika prema svojim kriterijumima.

– Najviši dozvoljeni nivo kreditne zaduženosti nije propisan. Kreditnu sposobnost dužnika fizičkih lica banka je dužna da ceni na osnovu stepena kreditne zaduženosti dužnika koji se utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika. Pri tome se kod određivanja redovnih mesečnih prihoda uzimaju u obzir svi mesečni prihodi, ne samo po osnovu plate ili penzije. Pod ukupnim mesečnim kreditnim obavezama, podrazumeva se zbir ovih obaveza po kreditima i kreditnim karticama, aktiviranih jemstava po kreditima i obaveza iz ugovora o finansijskom lizingu, s tim što banka u ukupne mesečne kreditne obaveze, u skladu sa svojim aktima, može uključiti i druge obaveze ovog lica. Sam postupak procene kreditne sposobnosti dužnika, koji banka uređuje svojim aktima, može uzimati u obzir vrednost prosečne potrošačke korpe, kažu u NBS.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zaduživanje građana bankarski proizvodi krediti banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana