EUR 117,51 USD 106,50 CHF 106,75

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 16.10.19. :: 117.5120 rsd

Tekst objavljen: 19.04.2019 14:50        


Od 2014. godine za žene u Srbiji se svake godine menjaju uslovi za penzionisanje tako da je sigurno da će starosna granica za odlazak dama u penziju u našoj zemlji biti 65 godina života.

Da li je 65 godina za penzionisanje žena prestroga granica?

Danas one u starosnu penziju mogu sa 62. godine i šest meseci, a 2031. biće im potrebno punih 65 godina. Godišnje će se granica pomerati za dva do šest meseci, a sagovornici tvrde da se žene u Srbiji i njihov rad nikako ne može porediti sa radom dama u razvijenim zemljama koje tokom celog radnog veka imaju daleko bolje uslove zbog čega su "bolje očuvane" i fizički i psihički.

Postavlja se pitanje koliko je ta obavezna granica dobro odmerena i da li je previše za ženu koja je radni vek provela u Srbiji, gde priznaćete uslovi života nisu nimalo slični onima u ravijenim evropskim zemljama i razvijenom svetu gde dame u starosnu penziju takođe odlaze sa 65 i više godina.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić tvrdi za "Blic Biznis" da je 65 godina za odlazak žena u penziju neprihvatljivo iz više razloga.

"Prvo postoje dve kategorije zaposlenih žena čiji se obim, način i težina posla razlikuju. Iz tog ugla ta starosna granica je izuzetno visoka za žene koje radni vek provode u industriji i koje rade teže fizičke poslove. Za njih je to neprihvatljivo jer se žena istroši već do šezdesete godine", objašnjava Savić.

To se kako kaže, razlikuje od žena koje su zaposlene u državnoj upravi a koje zbog prirode posla i u poznijim godinama mogu biti poslovno aktivne.

"Najpravičnije bi bilo da se omogući rok između 60 i 65 godina za odlazak u penziju, pa da žena sama može da odluči", ističe Savić.

S druge strane, kako navodi, u Srbiji su penzije izuzetno male, čak iako se radi za solidnu platu. To znači da se ekonomska situacija u penziji znatno menja i zbog toga žene odlučuju da rade duže.

Na pitanje da li se ta starosna granica za odlazak u penziju žena može uporediti sa onima u razvijenim zemljama Evrope, Savić kaže da je to nemoguće pre svega zbog ekonomskih uslova života.

"Poređenje je nemoguće jer se građani bogatih zemalja ekonomski obezbede tokom radnog veka, tako da oni žele ranije da odu u penziju kako bi mogli i da putuju i da uživaju u starostii", ističe.

Naravno, kako dodaje, žena u tim zemljama koja radi u industriji je "više očuvana" od one koja radi u Srbiji. Radi u znatno boljim uslovima i "sigurno je zdravija u tim godinama nego žena u Srbiji".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da za većinu žena zaposlenih u proizvodnji jeste previše 65 godina kao granica za penziju, ali da je potrebno sagledati i karakter penzionog sistema.

"Suštinski problem je što je u Srbiji trenutno više radnika nego penzionera. Trebalo bi da bude veći broj onih koji plaćaju sistem od onih koje sistem plaća. Bilo bi dobro da postoji najmanje 3,5 radnika na jednog penzionera kako bi sistem bio održiv. Sada je to skoro 1:1", objašnjava on.

U zemljama Zapadne Evrope teži se produženju starosne granice za odlazak u penziju, ali uz skraćenje radnog vremena.

"Danas ljudi rade fizički lakše poslove zbog napretka tehnologije. Medicina je takođe napredovala pa je životni vek duži, stoga je logično da se pomera i granica za odlazak u penziju. Ali sa druge strane, na Zapadu teže da se dnevno ili sedmično manje radi", objašnjava Savić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ekonomski fakultet ljubodrag savić odlazak u penziju starosna granica žene penzioneri penzije 65 godina

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana