Dinarska štednja raste brže od devizne, dostiže rekordne nivoe i pokazuje sve veće poverenje građana u stabilnost domaće valute
Rast štednje stanovništva nastavljen je i u drugoj polovini 2025. godine, kada je dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara, odnosno za 5,3 odsto i krajem decembra je iznosila 206,2 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) i navela da je u istom periodu porasla i devizna štednja i to za 459,5 miliona evra ili 2,9 odsto i dostigla nivo od 16,2 milijarde evra na kraju 2025.
Posmatrano na nivou godine, dinarska štednja je povećana za 15,0 milijardi dinara ili za 7,8 odsto, dok je devizna štednja povećana za 772,5 miliona evra odnsno za 5,0 odsto.Istovremeno, učešće dinarske štednje je blizu 10 odsto ukupne štednje u domaćim bankama, što je znatno poboljšanje, s obzirom na to da je krajem 2012. to učešće bilo ispod dva procenta i pokazuje sve veće poverenje stanovništva u stabilnost domaće valute.
I početkom 2026. godine dinarska i devizna štednja su nastavile da beleže rekordne nivoe, tako da je, prema operativnim podacima, dinarska štednja krajem januara iznosila blizu 208 milijardi dinara, a devizna 16,3 milijarde evra.
Najnovija polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od decembra 2012. do decembra 2025. godine, potvrdila je da je u prethodnih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja štednje, naveli su iz NBS.
Na veću isplativost dinarske štednje od štednje u evrima uticale su očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, zatim više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti.
Dinarska štednja je u proteklih 13 godina povećana 11 i po puta, a kada je reč o strukturi ove štednje u drugom polugodištu 2025. godine, najveći rast zabeležen je kod štednje ročnosti od šest do 12 meseci (13,3 milijardi dinara), koja je ujedno i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji sa 55,8 odsto.
Prema podacima koje je objavila NBS, krajem decembra prošle godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 189.000 dinara. U istom trinaestogodišnjem periodu, devizna štednja je gotovo udvostručena, preciznije povećana je sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 16,2 milijarde evra, koliko je iznosila krajem decembra 2025. godine.
PREPORUKA
Za mesec dana uštedela više od 1.000 € - Majka četvoro dece otkrila kako je ovo uspela
vest
Prestanite da trošite novac na ove stvari i primetićete značajnu uštedu
savet
Za godinu dana uštedela 3.500 € - Devojka otkrila kako je uspela i savetuje svima da urade isto
vest
Kada se posmatra samo drugo polugodište prošle godine, rast devizne štednje vođen je rastom štednje na rok od šest do 12 meseci koja je iznosila 439,6 miliona evra i štednje po viđenju u iznosu od 150,8 miliona evra, koja čini 65,6 odsto ukupne devizne štednje.
Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem decembra iznosio je 4.100 evra. Da je štednja u dinarima isplativija od devizne štednje pokazuju podaci prema kojima bi štediša koji je u decembru 2012. godine oročio ulog od 100.000 dinara na godinu dana i reoročavao ga u periodu od 12 godina na kraju perioda oročenja, dakle u decembru 2025. godine, dobio više od 52.000 dinara ili blizu 450 evra više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa, preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja.
Na primeru to izgleda ovako-štediša koji bi u decembru 2024. godine položio na štednju 100.000 dinara i oročio je na godinu dana, u decembru 2025. godine dobio bi blizu 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost 100.000 dinara u evrima.
Rezultati analize dinarske štednje oročene na kraće i duže rokove dospeća pokazali su da je na tri meseca, dinarska štednja bila isplativija od takve štednje u evrima u gotovo 92 odsto potperioda, dok je na dve godine dinarska štednja bila isplativija od takve štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima, pokazala je analiza NBS.
Iz centralne banke su istakli da je relativna stabilnost kursa dinara prema evru očuvana i tokom prošle godine, čemu su prema njihovoj oceni, doprinele intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto prodajom 580 miliona evra.
Kada je reč o problematičnim kreditima, naveli su da je od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita, dakle od avgusta 2015. godine, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima značajno smanjeno i to sa 22,4 odsto na 2,1 odsto u decembru 2025. godine, što je najniži nivo do sada.
Ostavi komentar