Zvanični kurs Evra za dan 25.11.20. :: 117.5849 rsd
Tekst objavljen: 20.05.2020 13:15        


Na Svetski dan pčela, koji se obeležava danas, u Srbiji ima oko 15 hiljada registrovanih pčelara, ali zvanične procene govore da se duplo više domaćinstava bavi ovim poslom - oko 30 hiljada

Danas je svetski dan pčela, a iskusni pčelari savetuju kako da započnete ovaj biznis u Srbiji

Proizvodnja meda varira od 6 do 9.500 tona godišnje. Dve trećine toga čine sortne vrste, bagremov i suncokretov med, dok ostatak spada u poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i ostale vrste, pokazuju zvanični podaci.

Država Srbija, trudi se da popularizuje bavljenje pčelarstvom, imajući u vidu sve potencijale koje nudi proroda naše zemlje.

Pozivajući radnike iz inostranstva da počnu da se bave pčelarstvom, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić, izjavio je da proizvodnja meda u Srbiji treba da bude veća, jer postoji velika tražnja. On posebnu prednost vidi u udruživanju pčelarskih gazdinstava u specijalizovane pčelarske zadruge.

"Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga. Izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa. Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda na 12.000 tona godišnje", naglašava ministar Krkobabić.

Ulaganja nisu mala

Kako stvari stoje, međutim, veća proizvodnja i udruživanje u zadruge sačekaće bolju pomoć države, posebno kada je reč o subvencijama i ceni nafte, jer ulaganja u pčelarstvo nisu mala.

"Ulaganja su velika, sve zavisi od ciljeva i onoga šta želite", kaže za Novu ekonomiju, Nikola Gavrilović, pčelar iz Aranđelovca.

"Ako želite svake godine med, minimalna ulaganja su u košnice, u nabavku pčela, u njihovu zaštitu, u hranu i transport pčela na paše, dakle u kamion, u registraciju, u gorivo, u popravke kamiona, a to sve zajedno čini prilično velika ulaganja," objašnjava naš sagovornik i dodaje da ima od 100 do 200 košnica, u zavisnosti od sezone, najčešće oko 180.Tu, međutim, nije kraj investicijama, dodaje Nikola.

"Ja pčelarim bez upotrebe veštačke hrane (šećera) i bez upotrebe konvencionalne hemije za zaštitu pčela od parazita, što je moj specifičan stil pčelarenja koji nije za svakoga, jer dodatno poskupljuje proizvodnju. Na tržištu se pojavljuje falsifikovan med, on manje košta, pa kupce treba ubediti da plate pravi med po realnoj ceni."

Nema garantovane zarade

Kada se planira, ne treba zaboraviti da ne postoji garantovana zarada, jer ne postoje ni garantovane paše za pčele: "Jedina biljka čije medenje je izvesno u sezoni je suncokret. Ali otkupna cena suncokretovog meda je svega 1.8 evra po kilogramu, pa je potrebna zaista ogromna proizvodnja da bi se živelo od te paše. Divlje paše, poput bagremove, lipove ili livadske su neizvesne. Bagremova paša je bila potpuno neuspešna u 2014, 2016. i 2019. godini, a samo delimično uspešna u 2017. i u ovoj godini. Bolje godine bile su samo 2015. i 2018. A jedino bagremov med u otkupu ima nešto veću cenu."

Da su ulaganja velika, potvrđuje za Novu ekonomiju i pčelar iz Užica, Milan Stojanović, čiji je glavni pčelinjak smešten u Lužničkoj dolini.

"Upravo smo preselili pčele na drugu bagremovu pašu u okolinu Bajine Bašte. Prevozimo ih pomoću paviljona u koje se smeštaju košnice, pa se sve to posle tovari na kamion. To je paviljonski način rada. Kamion smo registrovali pre nekoliko dana i tu je za nas pčelare obezbeđen popust, konkretno u mom slučaju umesto 60 hiljada dinara plaćam 20, ako se njime prevoze samo pčele. U paviljon staje 48 košnica, mi imamo dva, za izradu jednog treba izdvojiti oko 2 hiljade evra," objašnjava Milan i kaže da bi bilo dobro da se subvencije pčelarima povećaju.

Bilo bi dobro da su subvencije veće

"Trenutno dobijamo 800 dinara po registrovanoj košnici, bilo bi dobro kada bi se ta suma povećala na 2 hiljade dinara, to bi značajno olakšalo proizvodnju. Naravno, treba zaštititi domaće pčelare i zabraniti uvoz falsifikovanog meda," dodaje Stojanović i kaže da očekuje bolju situaciju na tržištu meda onda kada počne sa radom pogon za preradu meda koji je izgradio "Savez pčelarskih organizacija Srbije".

Sa pčelama Milan se druži od 1985. godine. Smatra da je teoriju o tom poslu lako naučiti, međutim, naglašava da je praksa presudna.

"Početnicima pre svega savetujem da počnu da se amaterski bave ovim poslom, kako bi videli da li im odgovara. Dakle, ne treba žuriti, treba se posvetiti učenju na terenu, literatura i internet pružaju samo elementarno znanje," zaključuje Stojanović koji očekuje da ovogodišnja sezona bude bolja od prethodne, a ta činjenica, dodaje, najbolje oslikava kako izgleda život pčelara koji od te delatnosti izdržavaju porodicu:

"Kada je sezona dobra, višak meda treba da se čuva za nerodne godine, kojih je uvek više nego onih boljih. Od pčelarstva može da se živi, ali skromno".

Za početak - amaterski

Ni postepeni ulazak u posao nije jeftin, zaključujemo iz odgovara nam Radivoja Stojanovića, zamenika predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, udruženja čiji je cilj da okupi sve pčelare u Srbiji.

"Za zasnivanje pčelinjaka, recimo sa 20 košnica, potrebno je minimum oko 3000 evra, plus lokacija pčelnjaka, ograđen plac, pomoćni objekat. Lepo zvuči, ali još lepše ako se koristi digitron i slušaju slatke priče. Realnost je sasvim drugačija, pčelar samostalno može da izdržava svoj pčelinjak tek nakon 5-6, pa i 10 godina", objašnjava Radivoje.

On ideje koje zagovara ministar Krkobabić, o udruživanju pčelara i o pčelarstvu kao unosnom biznisu, nije želeo previše da komentariše.

"Zadrugarstvo u Srbiji ima drugu tradiciju, ali se potpuno ugasilo krajem prošloga veka. To je prevaziđen model organizovane proizvodnje. Vreme će pokazati njihov uspeh."

Radivoje Stojanović podseća da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), okupio veliki broj pčelara u jednu veću strukovnu organizaciju, gde su sami i uz pomoć države sagradili svoj pogon za otkup i plasman meda "Naš med", u Rači i najavljuje skoro otvaranje. Cilj je kaže da pčelari imaju najveću dobit, kako bi izbegli obaranje cene od strane posrednika, trgovaca i nakupaca, koji ih, dodaje, često ucenjuju.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
pčelarstvo u srbiji pčele pčelarstvo biznis ideja

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana