Globalno tržište začina poslednjih godina beleži stabilan rast, podstaknut sve većom potražnjom u prehrambenoj industriji, farmaciji i kozmetici.
Zemlje koje imaju povoljne klimatske uslove i dugu tradiciju proizvodnje sve više jačaju svoju poziciju na svetskom tržištu. Jedna od njih je i Tanzanija, koja intenzivno radi na povećanju proizvodnje i izvoza začinskih useva, uz cilj da dodatno unapredi svoj ekonomski potencijal kroz ovaj sektor.
Tanzanija je do danas zaradila 191 milion američkih dolara od prodaje začinskih useva na domaćem i međunarodnom tržištu tokom fiskalne godine 2025/2026, saopštila je u nedelju Regulatorna agencija za žitarice i druge proizvode (COPRA).
Irine Mlola, generalna direktorka COPRA-e, objavila je ovu brojku na prvoj Nacionalnoj konferenciji zainteresovanih strana za začine održanoj u istočnoj regiji Morogoro, napominjući da Tanzanija ostaje među vodećim svetskim proizvođačima začina, zauzimajući treće mesto u svetu po proizvodnji kardamoma i peto mesto po proizvodnji klinčića.
Dodala je da se globalna potražnja za začinima procenjuje na 11 miliona tona godišnje, pri čemu ključni proizvodi poput kardamoma, cimeta, klinčića i crnog bibera čine oko milion tona. Uprkos snažnoj globalnoj poziciji, Mlola je rekla da je trenutna proizvodnja Tanzanije, procenjena na 20.282 tone godišnje, i dalje niska.
Vlada ima za cilj da poveća proizvodnju začina na 50.000 tona do 2030. godine kroz poboljšane poljoprivredne tehnologije, unapređene tržišne sisteme i jače lance vrednosti. U tom pravcu planira se i širenje površina pod zasadima začinskih kultura, kao i intenzivnija obuka poljoprivrednika za savremene metode uzgoja i prerade.
Poseban akcenat biće na unapređenju kvaliteta proizvoda kako bi Tanzanija povećala konkurentnost na međunarodnom tržištu. Takođe, vlasti najavljuju veća ulaganja u infrastrukturu, uključujući skladišne kapacitete i logistiku, kako bi se smanjili gubici nakon žetve i obezbedio efikasniji plasman robe. Jačanje saradnje između proizvođača, otkupljivača i izvoznika vidi se kao ključni korak ka stabilnijem i profitabilnijem sektoru. Stručnjaci ocenjuju da bi, uz adekvatnu podršku države i rast globalne potražnje, sektor začina mogao postati jedan od važnijih pokretača izvoza i ruralnog razvoja Tanzanije u narednim godinama.
PREPORUKA
Povrtar u 9. deceniji, a i dalje radi od jutra do mraka - sve što proizvede odmah i proda
vodic
Plavo zlato iz Srbije - Ova kultura donosi vrhunske prihode i osvaja Evropu
vodic
Dve jeftine destinacije za putovanje - Možete čak i besplatno da ručate
vest
Situacija u Srbiji kada je reč o poljoprivredi i proizvodnji začina je prilično ograničena, ali sa određenim potencijalom. Srbija nema razvijenu industrijsku proizvodnju začina kao što su kardamom, cimet ili klinčić (koji dominiraju u tropskim i suptropskim klimama), već se proizvodnja zasniva uglavnom na autohtonim i umerenim kulturama.
Najčešće se kod nas proizvode i izvoze:
- paprika (sušena, mlevena i industrijska prerada),
- beli luk i crni luk,
- začinsko bilje poput peršuna, celera, mirođije, bosiljka,
- lekovito i aromatično bilje (kamilica, nana, lavanda, kantarion).
U Srbiji su male površine pod organskom i specijalizovanom proizvodnjom u odnosu na ukupno poljoprivredno zemljište, a većina proizvodnje ide kao sirovina ili poluprerađeni proizvod za izvoz. Nedovoljno je razvijena prerada i brendiranje, pa se veći deo zarade gubi jer se izvozi neobrađeno.
Iako Srbija ima dobre prirodne uslove za gajenje začinskog i lekovitog bilja, sektor je i dalje fragmentisan i oslonjen na mala gazdinstva, bez velikih industrijskih proizvođača kao u zemljama koje dominiraju globalnim tržištem začina.
Ostavi komentar