Toplo prolećno vreme donelo je vruće cene ekskurzija roditeljima koji imaju decu školskog uzrasta. Iako se pitaju zbog čega je trošak dvodnevnog putovanja neretko izražen petocifreno, većina njih, bez obzira koliko opterećenje to predstavljalo na budžet, bira da im školarac ne ostane kod kuće
Stoga, građani Srbije koji nemaju zavidna primanja pronalaze alternativne načine kako sa ovim izdatkom izaći na kraj, a jedno od rešenja je i zaduživanje.
Ipak, kada se na stranu stave načini plaćanja ekskurzije, i dalje ostaje pitanje zašto jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara, kao i da li je ikako moguće da se ti računi ublaže.
Kako za Danas pojašnjava Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta,cene ekskurzije uvek mogu biti niže, a na formiranje cena utiče niz faktora.
„Na prvom mestu, one zavise od smeštaja, odnosno toga koliko koštaju smeštajni objekti koje škole na javnim nabavkama traže. Da li je reč o hotelima u centru, na periferiji, koliko imaju zvezdica, kreveta u sobi. Neke škole zahtevaju da sobe budu dvokrevetne, pa zbog toga ispadne daleko viša cena, jer su te jedinice namenjene odraslima. Kada su sobe trokrevetne ili četvorokrevetne, manje košta. Važno je naglasiti i da su hoteli u našoj zemlji uglavnom skuplji nego u okruženju ili inostranstvu. Drugi važan igrač u ceni je prevoz koji obuhvata troškove goriva, parkinga, kompletnu uslugu dnevnica vozačima, vanredne tehničke preglede koji su obavezni zbog bezbednosti dece, što se sve sublimira u cenu koja nije mala po kilometru“, objašnjava on.
Zatim dodaje da su u krajnju cenu koja stigne do roditelja uračunate i dnevnice vozačima, lekarima, ali i jednokrevetne sobe za nastavnike, koje se moraju doplatiti.
„Neke škole traže mnogo jednokrevetnih soba, za svakog profesora. To poskupljuje račun deci koja plaćaju, a i gratisi daleko dižu cenu aranžmana. Ukoliko su oni isključivo za nastavno osoblje i prateće osoblje od strane agencije, onda je jedna cena. Ali škole traže gratise i na 15 ili 20 plativih učenika, za blizance, decu profesora i druge, a to sve plaćaju roditelji punoplative dece. Mimo toga, ima i niz ulaznica koje su jedne od osnovnih ciljeva edukativnog dela ekskurzije. Što ih je više, skuplji je aranžman. Naposletku, u cenu se uračunava i platni promet škole, agencije, PDV, porezi, dnevnice profesorima“, poručuje naš sagovornik.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Serdar kaže i da bi ekskurzija mogla biti i po 2.000 dinara jeftinija ukoliko bi se izbacio gratis za učenike, a još više kada bi škola, a ne agencije, isplaćivala profesorske dnevnice.
„Cena se može smanjiti ako se ukinu gratisi za učenike, jer oni nisu pravi gratis, već raspoređeni trošak na sve ostale koji plaćaju. Ukoliko škola isplaćuje dnevnice profesorima cene su niže nego kada agencija isplaćuje novac na račun profesora. Kada bi se to oduzelo, za jednu ekskurziju koja košta oko 35- 40 hiljada dinara, ušteda bi mogla da bude i do 10 odsto“, napominje predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Juti.
Govoreći o ovogodišnjim cenama, naš sagovornik ističe da je svaki segment ekskurzije sada poskupeo i da iz godine u godinu poskupljenje iznosi oko 10 do 15 odsto. Ipak, iako, prema njegovim rečima, postoje načini na koje se može uštedeti, podvlači da se na prevozu nikako ne sme „zakinuti“, jer od njega zavisi bezbednost i životi dece.
Serdar takođe dodaje da su najčešća mesta na koja deca po Srbiji putuju Đerdapska klisura, Kladovo, Lepenski vir, Niš, Pirot, Vranje, Sokobanja, Kruševac, Zlatibor, Tara, Subotica, Novi Sad, i da se cene jednog noćenja kreću se od 13.000 dinara pa naviše.
Da roditelji svake godine osećaju sve veći pritisak cena ekskurzija za naš list potvrđuje i Dragana Soćanin iz udruženja Roditelj, koja kaže da pojedini saveti roditelja uspevaju da „izboksuju“ da tenderi budu što ranije, kako bi imali mogućnost da je u više rata otplaćuju.
„Saveti roditelja mogu da sugerišu školama da se bar toliko izađe u susret. Ekskurzije su važne za decu, kako za druženje tako i za obilazak raznih mesta i edukaciju. Najteže roditeljima padaju maturske ekskurzije, jer se ide u inostranstvo, što je preskupo. Kada je o njima reč, ni plaćanje na rate ne pomaže mnogo pritisku na budžet. Ipak, u svemu tome najvažnija je transparentnost škola, da se roditeljima jasno predoči šta plaćaju. Savet roditelja dogovara dnevnice za nastavnike i to nikada nije bio problem, jer su one male, oko 600 dinara po danu. Ako ekskurzija košta 40 hiljada za tri dana, 1.800 dinara ne menja mnogo račun“, priča Soćanin.
Ona podseća da ekskurzija, osim onog na papiru, povlači i izdatke za spremanje dece i davanje novca za trošak, posebno kada ručak nije uključen u cenu aranžmana.
„Svesni su svi roditelji da su cene otišle gore i da postaje sve izazovnije. Predlog raznih saveta roditelja je da se smanji broj dana ekskurzije, ili kada se ide u inostranstvo da se bira bliža, jeftinija destinacija“, zaključuje Soćanin.
Sa druge strane, da bi se ekskurzija mogla realizovati, potrebno je da na nju želi da ide 60 odsto đaka. Iako su roditelji ti od kojih naposletku zavisi da li će dete putovati sa vršnjacima, dešava se da ni sami školarci ne žele da idu.
Razlozi za to mogu biti različiti. Nekada se događa da društvo samostalno organizuje druženje za manje novca, a katkad i da za pare na konto ekskurzije kupe nešto sebi ili „sačuvaju“ za kasnije.
Na sličan potez se odlučila i N. M, učenica prvog razreda srednje škole u Beogradu, koja je, umesto da sa odeljenjem za skoro 15.000 dinara otputuje na dva dana u Kladovo, taj novac odvojila kao deo budžeta za letovanje.
„Najbolji drugari iz odeljenja neće da idu na ekskurziju, jer u Kladovo možemo jeftinije da odemo kad god, da zamolimo nekoga od roditelja da nas odveze. Ja ću novac koji bih dala za ekskurziju da sačuvam za leto, da dodam još para i da odem sa drugaricama na more. Drugarica iz klupe se već dogovorila sa roditeljima da joj za te pare kupe patike, a dečaci će za vreme ekskurzije da idu na Zlatibor“, pojašnjava ona.
Da građanima u ovom periodu finansijski nije lako, za naš list je ranije potvrdio nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, koji kaže da na proleće dolazi do rasta broja uzetih keš kredita.
„Ljudi se zadužuju u septembru pred novu školsku godinu, nakon Nove godine pred slave, ili za zimski raspust i zimovanje. Takođe i u aprilu, maju i junu… “, kazao je Vasić.
Ostavi komentar