Nasuprot bankama u državama nastalim iz bivše Jugoslavije, Evropska centralna banka lane je zabeležila gubitak od 7,944 milijarde evra, što je drugi najveći gubitak u njenoj istoriji.
Iako je Evropska centralna banka (ECB) 2024. godinu zaključilu sa rekordnim gubitkom, centralne banke zemalja bivše SFRJ ostvarile su stabilne, neke čak i rekordne profite.
Tako piše crnogorski finansijski portal bankar. me i dodaje da su one tako potvrdile otpornost i efikasnost svojih monetarnih politika u izazovnom okruženju visokih kamatnih stopa i inflacionih pritisaka.
1. Narodna banka Srbije (NBS) zabeležila je izuzetno snažan rezultat, sa neto profitom od 182,6 milijardi dinara, oko 1,55 milijardi evra. Deo dobiti od 33,9 milijardi dinara ili oko 288 miliona evra, prenesen je direktno u budžet Srbije, dok je ostatak upotrebljen za jačanje finansijskih rezervi i pokrivanje rizika.
2. Centralna banka Crne Gore (CBCG) ostvarila je prošle godine neto dobit od 12,2 miliona evra, od čega je 4,9 miliona preneseno u državni budžet. Ostatak dobiti raspoređen je u zakonom propisane rezerve, čime je crnogorska Centralna banka dodatno ojačala finansijsku poziciju i obezbedila sredstva za sprovođenje strateških projekata, poput projekta uvođenja savremenog sistema instant plaćanja.
3. Hrvatska narodna banka (HNB) ostvarila je dobit od 10,5 miliona evra, od čega je 8,4 miliona uplaćeno u državni proračun, odnosno budžet, čime je HNB nastavila kontinuitet stabilnog poslovanja i doprinosa javnim finansijama.
4. Banka Slovenije zaključila je godinu sa pozitivnim rezultatom od 1,24 miliona evra, dok je komercijalni bankarski sektor u Sloveniji ostvario neto dobit od čak 1,076 milijardi evra, potvrđujući visoku profitabilnost u domaćem finansijskom sistemu.
Skromne dobiti ove dve centralne banke, navodi se u tekstu, mogu se objasniti i zatezanjem monetarne politike na nivou Evrozone, jer su one deo evrosistema i deluju u uslovima monetarne politike koju diktira Evropska centralna banka.U 2024. nije bilo značajnih novih prihoda od emitovanih sredstava ili kamata na devizne rezerve, što je često ključno za ostvarenje dobiti centralne banke. Dodaje se da su istovremeno povećana neizvesnost i globalna geopolitička i politička kretanja limitirali mogućnosti za ostvarivanje većih prihoda.
5. Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBH) ostvarila je u 2024. godini rekordnu neto dobit od 412,6 miliona konvertibilnih maraka (KM) ili oko 211 miliona evra. Od ovog iznosa, 244,3 miliona KM je preneseno u državni budžet, nakon odluke Upravnog veća iz marta 2025. godine. Ovaj rezultat daleko nadmašuje dobit iz 2023. godine, potvrđujući značajno poboljšanje performansi i otpornost banke u promenjivom ekonomskom okruženju.
Istovremeno, komercijalne banke u BiH su takođe ostvarile solidne rezultate pa je u Federaciji BiH neto dobit iznosila 599,8 miliona KM, a u Republici Srpskoj 247,2 miliona KM.
6. Podaci za Severnu Makedoniju, navodi se, još nisu poznati.
Nasuprot bankama u državama nastalim iz bivše Jugoslavije, Evropska centralna banka lane je zabeležila gubitak od 7,944 milijarde evra, što je drugi najveći gubitak u njenoj istoriji. Objašnjava se da je gubitak posledica visoke kamate koju ECB mora isplaćivati na depozite komercijalnih banaka, što premašuje prihode od imovine kupljene kroz monetarne programe u protekloj deceniji. Zbog toga ECB neće raspodeljivati dobit nacionalnim centralnim bankama sve dok se nagomilani gubici ne pokriju u narednim godinama.
Dakle, dok se nacionalne centralne banke Zapadnog Balkana uspešno prilagođavaju tržišnim uslovima i ostvaruju pozitivne rezultate, ECB trpi posledice godina ekspanzivne monetarne politike a ove razlike dodatno naglašavaju fleksibilnost i otpornost regionalnih finansijskih sistema u vreme makroekonomske nestabilnosti.
Ostavi komentar