Mladoj osobi u Srbiji prosečno treba dve godine da nakon završetka školovanja nađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao. Pritom, najduže na posao čekaju mladi sa završenom osnovnom školom, gotovo četiri godine, zatim oni sa završenom srednjom školom - dve godine, dok oni sa fakultetom u proseku traže prvi posao godinu dana.
Zbog toga što predugo čekaju prvo zaposlenje, svaka peta mlada osoba u Srbiji je prinuđena da prihvati posao za koji je prekvalifikovana, odnosno posao na kom njihov stepen obrazovanja prevazilazi neophodne kvalifikacije, rečeno je na panel diskusiji "Mladi u Srbiji: Od škole do posla".
- Tranzicija od škole do posla u Srbiji je spora, a kvalitet poslova na kojima mladi ljudi rade nije zadovoljavajući. Pored toga, loša situacija na tržištu rada negativno utiče na razvoj društva u celini, jer se mladi kasnije osamostaljuju i odlažu odluku o osnivanju porodice - rečeno je na panel ovoj diskusiji, organizovanoj povodom predstavljanja novog broja i teme na internet platformi za monitoring socijalne situacije u Srbiji MONS.
Većina nema pravo na godišnji odmor ili bolovanje
Prema rečima Lare Lebedinski, istraživačice Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN, situacija na tržištu rada u trenutku kada mlada osoba završava školovanje je presudna za njenu dalju karijeru.- Nepovoljna situacija na tržištu rada utiče na nivo zarade i mogućnost nalaženja posla i kasnije, tokom celog životnog veka - istakla je Lebedinski.
Stopa nezaposlenosti gotovo 35 odsto
Prema podacima predstavljenim na MONS platformi, u Srbiji je u 2015. godini stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iznosila 34,9 odsto, dok je, poređenja radi, u EU iznosila 16,1 odsto.Bez prava na godišnji odmor
Čak 20 odsto mladih od 15 do 29 godina koji nađu zaposlenje nema nikakav pisani ugovor, a 45 odsto onih koji imaju posao nemaju socijalno ni zdravstveno osiguranje, kao ni pravo na godišnji odmor ili bolovanje.Oko 55 odsto mladih radi između 40 i 50 sati nedeljno
Među zaposlenim mladima, njih 40 odsto ima samo ugovor na određeno vreme. Iako je zakonski predviđeno puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, oko 55 odsto mladih u Srbiji radi između 40 i 50 sati nedeljno, dok skoro 20 odsto mladih radi duže od 50 sati nedeljno.Prema podacima iz 2014. godine Srbija za aktivne programe i mere zapošljavanja izdvaja manje od 0,1 odsto BDP, u poređenju sa 0,57 odsto što je prosek u EU.S obzirom na ograničena finansijska sredstva kojima raspolaže, autori MONS-a preporučuju kreatorima politika da se ustanove prioritetne grupe mladih za podršku i da se mere usmere pre svega na one mlade koji su najranjiviji, a to su oni sa niskim nivoom obrazovanja i diskriminisane kategorije mladih poput Roma i mladih sa hendikepom.
Dualno obrazovanje kao rešenje
Govoreći o dualnom obrazovanju u Srbiji Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rekla je da je u pitanju jedinstveni sistem prilagođen našoj privredi baziranoj na malim i srednjim preduzećima.Kreirano je 19 novih dualnih obrazovnih profila koji se sprovode u 13 lokalnih samouprava i obuhvataju 60 srednjih stručnih škola u kojima se pored teorijskih znanja u školama, jedan, dva ili tri dana nedeljno đaci provode u kompanijama gde stiču praktične veštine.
Prema njenim rečima, na ovaj način se umesto usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada odnosno privrede, uspostavlja veza između obrazovanja i preduzeća.
- Ne dualizuje se ceo obrazovni sistem, već samo tamo gde za tim ima potrebe - dodala je Grujić.
Dobar primer Bugarskei Nemačke
Kao primer dobre prakse u podršci mladima od školovanja ka zaposlenju, Karol Pulek, Program menadžerka Delegacije EU u Srbiji, pomenula je primer Bugarske, gde su na nacionalnom nivou zaposlili 100 medijatora za zapošljavanje mladih koji su radili sa lokalnim samoupravama da prilagode usluge službi za zapošljavanje mladima, i Nemačke, gde su u pilot gradovima, poput Hamburga, osnovane specijalizovane agencije za zapošljavanje mladih koje su uspele da smanje nezaposlenost mladih za skoro 50 odsto.
Ostavi komentar