Skraćenje radne nedelje sa 40 na 30 sati doprinelo bi našem blagostanju, poboljšalo naš porodični život i ojačalo naša prijateljstva, tvrde ekonomisti. U kombinaciji sa nizom novih oblika dozvoljenog odsustvovanja s posla, time bi se smanjila i emisija štetnih gasova.
Ekonomski stručnjaci ističu da bi skraćenje radne nedelje moglo da se ostvari postepenim uvođenje promena na tržištu rada. Preduzeća treba podstaći da radnicima češće odobravaju odsustvo, umesto da im povećavaju plate, dok bi mladi na početku karijere radili četiri dana u nedelji, što je model koji se već uspešno primenjuje u Holadniji.
| Belgija, Holandija i Nemačka pokazale su da je moguće sprovesti takve izmene, bez nanošenja štete ekonomiji, navodi se u knjizi. Kako se ocenjuje, skraćenje radne nedelje smanjilo bi pritisak pre svega na žene i omogućilo im da podele obaveze kod kuće sa muškarcima, što bi doprinelo povećanju ravnopravnosti među polovima. |
Ana Kut, šef sektora socijalne politike u NEF, smatra da “moramo da preispitamo način na koji delimo naše sate na plaćene i neplaćene aktivnosti i da se pobrinemo da svako dobije pristojnu količinu slobodnog vremena”.
- Svi mi znamo da je vreme novac. Nejednakost između bogatih i siromašnih sve se više produbljuje, skandal kojim se prikriva još jedan vid neravnopravnosti, između onih koji u velikoj meri kontrolišu svoje vreme i onih koji to ne mogu. Nedostatak vremena i nedostatak novca često idu ruku pod ruku - kaže Ana Kut, ali dodaje da je vreme mnogo dragocenije od toga.
Niko ne bi smeo da se nađe u situaciji da radi neprimereno mnogo sati da bi sastavio kraj s krajem, ocenjuje ona i dodaje da problem niskih primanja i predugog radnog vremena treba rešavati u isto vreme.
- Nedostatak vremena za sebe može ozbiljno da ugrozi naše zdravlje i blagostanje, naš porodični život, prijateljstva i društvo - ističe ona.
Pravednije