EUR 118,41 USD 103,34 CHF 103,62

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.10.18. :: 118.4105 rsd

Tekst objavljen: 27.06.2016 15:25        


Ukoliko bude velikih potresa u evrozoni, odnosno ako bude naglo oslabio evro, tek tada se može očekivati nagli zaokret u visini kamata. U suprotnom, Euribor će postepeno nastaviti da raste tek kada se oporavi privreda evro zone i ECB počne primenjivati restriktivniju politiku - smatra Gujaničić.

Evo šta će se desiti sa EVROM posle Bregzita!

Izlazak Britanije iz EU doneo je velika pomeranja na globalnom finansijskom tržištu, naročito kada je valutno tržište u pitanju. Tako je britanska funta oslabila u ovom momentu skoro sedam odsto u odnosu na dolar i skoro pet odsto u odnosu na evro. Evro je, pak, u odnosu na dolar pao za više od dva odsto, a u odnosu na japanski jen preko pet odsto.Ono što se mnogi pitaju u ovom trenutku je –šta će biti sa njihovim kreditima u evrima, ali nemaju razloga za brigu, tvrde stručnjaci.

Trgovci valutama kažu da su pomeranja na tržištu zbog odluke Britanije da istupi iz EU ekstremnija od onih koja su viđena tokom velike finansijske krize 2008. godine.

U ovakvim okolnostima, kako smatra broker Nenad Gujaničić, uobičajeno je da dolazi do jačanja valuta koje predstavljaju sigurnije utočište (kao npr. švajcarski franak i jen), dok je jedan od dobitnika i dolar kao valuta na koju potencijalna kriza EU najmanje utiče.

Kretanje Euribora u budućnosti zavisićeod dubine posledica izlaska Britanije. Ukoliko ovaj događaj bude podstakao čelnike EU da konsoliduju zajednicu, ne bi trebalo očekivati dramatične promene. U suprotnom, svaki nastavak slabljenja EU, samim tim evrozone i evra, vodiće povećanju kamatnih stopa kako bi se sprečilo naglo slabljenje valute. Kao što je poznato, trenutno je na snazi monetarna politika niskih kamata u cilju podsticanja privredne aktivnosti u evrozoni – objašnjava Gujaničić.

On, takođe, kaže da ne veruje da će se situacija sa kreditima bitnije promeniti i da je mala verovatnoća da će dinar ojačati u odnosu na evro.

– Korisnici kredita u evrima trenutno koriste blagodeti niskih kamatnih stopa i ovakva situacija će se zadržati izvesno vreme. Ukoliko bude velikih potresa u evrozoni, odnosno ako bude naglo oslabio evro, tek tada se može očekivati nagli zaokret u visini kamata. U suprotnom, Euribor će postepeno nastaviti da raste tek kada se oporavi privreda evro zone i ECB počne primenjivati restriktivniju politiku– kaže Gujaničić.

U kratkom roku, ni profesor bankarskog poslovanja Ismail Musabegović, ne očekuje posebne promene, dok je na duži rok to moguće.

–Funta je pala, a kada se to desi, Centralna banka obično povećava kamate. Međutim, centralna banka ne reaguje brzo na sve promene na tržištu, te zato ne očekujem rast kamata dok se ne vidi šta će biti dalje. Da je ekonomska situacija bolja, na duži period bi moglo doći do rasta euribora. Može eventualno da dođe do valutnog rasta kod svih većih aktera u svetu– zaključuje Musabegović.

Dodatno ga ohrabruje što je britanski premijer najavio 250 milijardi funti na raspolaganju Centralnoj banci u slučaju neophodnih intervencija.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Bregzit funta evro Nenad Gujaničić