EUR 117,61 USD 105,75 CHF 106,84

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.10.19. :: 117.6147 rsd

Tekst objavljen: 03.03.2018 17:31        


Banke u Srbiji tokom 2017. godine prodale 44 milijarde dinara teško naplativih kredita privrede. Od preduzeća je veoma teško čuti kako se snalaze u odnosima sa novim "zajmodavcima"

Fondovi i agencije jure dugove

Banke su nastavile da se oslobađaju balasta loših kredita. Samo tokom prošle godine, podaci su Narodne banke Srbije, otpisale su 102 milijarde dinara. Od toga su nebankarskim institucijama prodale 44 milijarde dinara potraživanja od privrede. Onih koje su vodile kao nenaplativa, a na firmama je da sa novim partnerom vode bitku oko otplate.

Banke u Srbiji su tako 2016. godine prodale 57,1 milijardu loših kredita privrede. Godinu ranije investicionim fondovima i agencijama su ustupile nešto više od 16 milijardi dinara. Od samih preduzeća teško je čuti kako se snalaze sa novim "zajmodavcima".

Među firmama čiji su krediti prešli u druge ruke je i "Jugoremedija". Ovo preduzeće je u stečaju od 2012. godine.- Nas su telefonom obavestili da je kredit, podignut kod nekadašnje Hipo Alpe-Adrija banke prodat - kaže Radovan Savić, stečajni upravnik "Jugoremedije".

- Ta banka je čitav portfolio prodala izvesnom inevsticionom fondu. Iskreno, nikakve druge detalje ne znamo. U našem slučaju, nije se ništa promenilo. Nisu nam se više ni obraćali.

U Srbiji nekoliko agencija i fondova otkupljuju problematične kredite. Upućeni tvrde da cena ide od svega 7, do 18 odsto potraživanja. Ukoliko ispregovaraju veću cenu, bankari su, kažu, zadovoljni. Privreda tvrdi da su motivi otkupa različiti.

- To zaista zavisi od slučaja do slučaja - kaže Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

- I same banke različito reaguju kada se kasni sa otplatom kredita. Od toga zavisi i da li će i kada prodati problematično potraživanje. I to da li će neko kupiti kredit neke firme zavisi u kakvoj je ona situaciji, na šta se odnose potraživanja, da li je pod hipotekom. Banke ne vole da imaju problematične kredite, ali im ne traba ni kolateral. Žele da budu sigurne da će naplatiti potraživanje. I taj ko hoće da otkupi potraživanje, to možda želi upravo zbog kolaterala ili ima svoju računicu koja se tiče same firme. Svaki slučaj je priča za sebe.

RAST ZAJMOVA

Kada se izuzmu otpisani i prodati krediti, tokom 2017. godine porastao je ukupan iznos kredita i to za 10,2 odsto. Pozajmice građanima su porasle za 14 odsto dok je privreda zaduženija sedam odsto.

Među privrednicima zaduživao se više privatni sektor, dok je zaduženost javnih preduzeća smanjena. Najviše su kreditirana preduzeća iz prerađivačke industrije, trgovine i građevinarstva.

1 komentar

  1. User image
    Milan 26.02.2018 12:24

    Ovo je mafijašima njslađe pranje para koji je neko izmislio!!!
    Da imam pare kao oni ne bi se dvoumio! Zakon odobrava! Tako da u ovoj zemlji korupcija je 1000%
    Bravo !!!!

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
agencije naplata duga bankarski dužnici banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana