Frankopan: Teret finama siromašnih

ZAGREB, 22. maja (Tanjug) - Finansijske krize nesrazmerno pogadjaju društvo, jer najveći teret pada na ledja siromašnih gradjana, pa se kroz njih produbljuje ekonomski jaz, izjavio je danas istoričar sa Univerziteta Oksford, Peter Frankopan. Kao jedan od predavača na Biznis forumu nove Evrope u Zagrebu, on je, analizirajući evropske finansijske krize kroz istoriju, rekao da su fiskalne krize stare koliko i ekonomija, objavio je posl

ZAGREB, 22. maja (Tanjug) - Finansijske krize nesrazmerno pogadjaju društvo, jer najveći teret pada na ledja siromašnih gradjana, pa se kroz njih produbljuje ekonomski jaz, izjavio je danas istoričar sa Univerziteta Oksford, Peter Frankopan.
Kao jedan od predavača na Biznis forumu nove Evrope u Zagrebu, on je, analizirajući evropske finansijske krize kroz istoriju, rekao da su fiskalne krize stare koliko i ekonomija, objavio je poslovni nedeljnik Lider.
Objašnjavajući kako su se istočna carstva nosila s takvim krizama, Frankopan je naveo primer "tihe okupacije" Osmanskog carstva kada su evropske sile preuzele kontrolu nad osmanlijskom blagajnom povlačeći paralelu sa današnjom situacijom u Grčkoj, koju bi, kako je rekao, mogla da čeka ista sudbina.
"Turske vlasti su o svom trošku morale da izgrade zgradu u kojoj su bili smešteni evropski finansijski emisari, koji su zapravo cedili novac iz njihove privrede putem banaka. Isti taj recept mogao bi sutra da čeka i Grčku, ali i Hrvatsku", upozorio je.
Frankopan je napomenuo da je prošlo vrijeme zapadne hegemonije koja se zasnivala na tehnološkom napretku oružja koje im je omogućavalo da pokore i kolonizuju svet.
"Danas je u prvom planu digitalna tehnologija i pitanje je kako će se zapad nositi s konkurencijom po tom pitanju", poručio je on.
"Živimo u vremenu zabrinjavajuće globalne tranzicije", kazao je, dodajući da se na zapadu gotovo potpuno zanemaruje neprekidno stvaranje trgovačkih veza koje donose velike promene u globalnoj ekonomiji, poput novog kineskog Puta svile.
Objasnio je da se kroz uobičajeni istrorijski narativ nameće potpuna kulturna hegemonija zapadne Evrope, dok se o istočnoj Evropi i Aziji uopšte ne raspravlja, iako su ta područja zapravo stecišta i izvorišta globalne ekonomske i kulturne razmene.
"Uvek se stavlja fokus na zapadnjačka carstva, poput britanskog ili španskog, slave se njihova veličina i civilizovanost, iako su svoj kolonijalizam i imperijalizam nametali silom, odnosno oružjem", rekao je Frankopan.
S druge strane imamo istočnjacka carstva, poput osmanskog ili mongolskog, koja se smatraju varvarskim i korumpiranim. To je potpuno pogrešna percepcija", izjavio je Frankopan, ističući kako su istočna carstva zapravo mnogo tolerantnija, kulturno više integrisana i zanimljivija po pitanju ekonomske saradnje.