Poštanska štedionica je prošlu godinu završila sa dobiti od 7,8 milijardi dinara, ali glasine o povlačenju velikih iznosa novca otvorile su pitanje koliko je banka otporna na nagli odliv depozita.
Društvenim mrežama počele su da se šire glasine da bi Poštanska štedionica mogla da doživi sudbinu Alta banke, zbog čega je Studentska lista pozvala građane da ne paniče i da se o poslovanju banke informišu iz proverenih izvora.
Preko naloga „Studenti u blokadi“ na društvenoj mreži Iks, Studentska lista navela je da se već primenjuju mere za očuvanje likvidnosti banke. U objavi se tvrdi da su „ljudi bliski odlazećem režimu naglim povlačenjem velikih iznosa novca stvorili pritisak na likvidnost Poštanske štedionice“.
Zato je Studentska lista pozvala Narodnu banku Srbije i druge nadležne institucije da preduzmu mere za zaštitu klijenata i redovno obaveštavaju javnost o stanju u banci.
Istovremeno je apelovala na medije, analitičare i stručnjake da proveravaju informacije pre nego što ih objave, upozoravajući da širenje neproverenih tvrdnji može dodatno ugroziti interese građana.
Kako je do sada poslovala Poštanska štedionica?
Na kraju 2025. godine Poštanska štedionica imala je ukupnu neto bilansnu aktivu od 602,4 milijarde dinara i po ovom kriterijumu se našla na sedmom mestu među bankama u Srbiji. Poređenja radi, aktiva Alta banke u istom periodu iznosila je oko 194,1 milijardu dinara.
Ovde je bitno imati u vidu da ukupna neto bilansna aktiva predstavlja vrednost imovine banke, u koju ulaze krediti, gotovina i sredstva kod centralne banke, hartije od vrednosti, potraživanja od drugih banaka i ostala imovina. Taj pokazatelj govori o veličini banke i obimu njenog poslovanja, ali sam po sebi ne pokazuje koliko je ona profitabilna ili finansijski stabilna.
Kada je reč o dobiti, Poštanska štedionica je prošlu godinu završila sa oko 7,8 milijardi dinara neto dobiti, što ju je takođe svrstalo na sedmo mesto na tržištu. Zanimljivo je, međutim, da je banka tokom 2025. povećala aktivu za oko 15 odsto, dok je neto dobit porasla za približno sedam odsto.
PREPORUKA
Banke menjaju način obaveštavanja o transakcijama - Ko i dalje ima pravo na besplatne informacije?
vest
Šta sve dobijate uz bankovnu karticu i koliko vas sve to košta?
vodic
Zašto banke odbijaju klijente i kada imaju para? Ovo je lista najčešćih razloga
analiza
Istovremeno, udeo kredita i potraživanja od komitenata u ukupnoj aktivi povećan je sa oko 42 odsto u 2024. na gotovo 53 odsto u 2025. godini. To ukazuje na značajnu promenu strukture aktive u korist kreditnih plasmana, koji su postali dominantnija stavka u imovini banke.
Šta sve ovo znači?
Navedeni podaci pokazuju da je Poštanska štedionica prošle godine poslovala profitabilno i povećala obim kreditiranja, ali ne daju odgovor na pitanje koliko je novca trenutno u stanju da isplati klijentima.
Naime, masovno povlačenje depozita može da izazove problem sa likvidnošću čak i kod banke koja posluje sa dobiti i ima odgovarajući kapital.
Međutim, javnost još uvek ne zna koliko je novca zapravo povučeno iz Poštanske štedionice. Ovde je bitno i napomenuti da eventualni pritisak na likvidnost ne znači automatski da je banka pred bankrotom. Ipak, ukoliko bi se povlačenje depozita nastavilo, banka bi mogla da bude primorana da koristi raspoloživu likvidnu imovinu, prodaje hartije od vrednosti ili pribavlja dodatna sredstva, što bi moglo da poveća troškove njenog poslovanja i ograniči kreditnu aktivnost.
U takvoj situaciji posebno je važno da Narodna banka Srbije redovno obaveštava javnost o stanju likvidnosti Poštanske štedionice, kako bi građani mogli da razlikuju proverene informacije od glasina koje mogu dodatno da pojačaju pritisak na banku, piše portal Biznis i finansije.
Ostavi komentar