Indikativni kurs Evra na dan 21.09.21. :: 117.5707 rsd
Tekst objavljen: 17.06.2015 14:09        


Grčka, koja bi krajem meseca mogla da bankrotira po osnovu duga prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) ako ne dobije preostala sredstva iz aktuelnog programa finansijske pomoći, ukupno je dužna poveriocima 242,8 milijardi evra, a najveći pojedinačni kreditor te zemlje je Nemačka. 

Grčki dug preko 240 mld evra, Nemačka najveći kreditor

Prema analizi agencije Rojters, pomenuta brojka objedinjuje dva paketa finansijske pomoći Grčkoj, koja su joj odobrile države evrozone i MMF od 2010. godine, kao i grčke državne obveznice koje drže Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke članica evrozone.

U posedu privatnih poverilaca je 38,7 milijardi evra grčkih državnih obveznica nakon velikog otpisa i zamene duga iz 2012. godine, čime je javni dug Grčke smanjen za 107 milijardi evra a vrednost duga u rukama privatnih investitora za procenjenih 75 odsto.

Pored toga, grčka vlada izdala je i 15 milijardi evra vredne kratkoročne trezorske zapise, većinom prema grčkim bankama.

Kako navodi Rojters, MMF je Grčkoj obećao ukupno 48,1 milijardu evra, od čega bi iznos od 16,3 milijardi evra zvanična Atina trebalo da dobije do marta 2016. godine ako uspešno sprovede reforme tražene drugim programom kreditne pomoći.

Grčka je uredno servisirala i otplaćivala dugove sve do ovoga meseca, kada je iskoristila MMF-ovo pravilo da objedini četiri tranše kredita u jednu, u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi evra, koju bi trebalo da vrati do kraja ovog meseca. Stariji MMF-ovi zajmovi imali su kamatu od 3,5 odsto, veću od one koja je bila zaračunata na sredstva odobrena iz fonda evrozone namenjenog finansijskoj pomoći posrnulim članicama.

ECB drži grčke državne obveznice nominalne vrednosti 19,8 milijardi evra, od čega na naplatu u julu i avgustu dospeva 6,7 milijardi evra, što predstavlja ozbiljan izazov Grčkoj u pogledu otplate, odnosno refinansiranja dugova.

Pored toga, centralne banke u sklopu Evrosistema drže 7,2 milijarde evra grčkih obveznica, a ECB je takođe odobrila 110 milijardi evra hitne pomoći za potrebe likvidnosti grčkih banaka koju omogućava grčka centralna banka, od čega je deo osiguran kolateralom u grčkim državnim obveznicama.
Članice evrozone odobrile su Grčkoj 52,9 milijardi evra bilateralnih zajmova u sklopu prvog programa finansijske pomoći dogovorenog 2010. godine. U okviru drugog programa zajmova, dogovorenog 2012. godine, Atina je primila 141,8 milijardi evra iz spasilačkog fonda evrozone, a do kraja meseca bi trebalo da dobije još iznos od 1,8 milijardi evra ako ispuni zahteve o reformama.

Među vodećim članicama evrozone, daleko najveći kreditor Grčke je Nemačka, s odobrenih ukupno 57,23 milijardi evra u sklopu dva programa zajmova. Slede Francuska, sa 42,98 milijardi evra, Italija s 37,76 milijardi i Španija s iznosom od 25,1 milijardi evra.

Dodeljena sredstva su dodatak njihovim doprinosima u kreditima MMF-a, koji su srazmerni kvotama koje te zemlje imaju u tom globalnom kreditoru.

Države evrozone produžile su Grčkoj rokove za otplatu zajmova s 15 na 30 godina i smanjile su kamatne stope na neke od njih na nivo koji je za svega 0,5 baznih poena viši od njihovih troškova zaduživanja. Takođe su Grčkoj odobrili 10-godišnji moratorijum na otplatu kamata u drugom paketu zajmova, koji je Atini odobren iz fonda evrozone za pomoć članicama u problemima.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Grčka grčki dug grčka ekonomija Nemačka međunarodni kreditori evrozona

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana