Građani Srbije koji su letos boravili u nekoj od zemalja u okruženju, mogli su da vide institucije koje nude veće kamate na štednju i povoljnije kredite od stranih banaka koje posluju u našem regionu.
Reč je o štedno kreditnim zadrugama koje su se pojavile u nekim državama, ali u Srbiji se za sada ne planira njihovo osnivanje...
- Ove institucije funkcionišu u celom regionu i gotovo u svim zemljama Evropke unije - kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branko Živanović.
-Nama je takođe sugerisano da ih uvedemo, kao što je to bio slučaj i sa platnim institucijama. Međutim za razliku od pomenutih one nose mnogo veći rizik. Zadruge se ne bave samo platnim prometom već prikupljaju depozite preduzetnika, manjih preduzeća i građana. Zato postoji opravdana bojazan da bi tu moglo doći do problema. Svi se još sećamo i “Jugoskandika” i “Dafimenta” kao i sličnih piramidalnih tekovina. Zato je tu veoma bitno odrediti kako bi te finansijske institucije bile kontrolisane, a da klijenti ne budu prevareni.
Za rešavanje ovog pitanja ima vremena. Kako su iz Narodne banke Srbije objasnili za „Dnevnik” osnivanje i rad štedno kreditnih zadruga kod nas bio je moguć sve do donošenja odnosno primene važećeg Zakona o bankama od 1. oktobra 2006. godine.
Doneli bi povoljnije kamate
Ko bi kod nas bio zainteresovan za osnivanje zadruga u ovoj oblasti?- Tu bi se udružili mali privredni subjekti kao što su zanatlije, trgovci ili ugostitelji. Oni su kroz razna udruženja i inače međusobno poslovno povezani radi racionalizacije troškova poslovanja. Kamate koje bi oni ponudili tržištu svakako bi bile niže u odnosu na one koje nude poslovne banke. Što se tiče kamata na štednju njih bi trebalo staviti pod lupu. Nije realno da na jednoj strani imamo niske kamate na kredite, a na drugoj visoke na štednju - kaže dr Živanović.
Tada su ukinute štedno kreditne zadruge i propisano je da niko osim banaka ne može da se bavi bankarskim poslovima. U vreme kada je zakon donet u Srbiji su radile samo četiri štedno kreditne zadruge. Njima je ostvaljen rok od godinu dana da poslovanje prilagode novom propisu i postanu banke ili se ugase.
Narodna banka Srbije nije protiv ulaska drugih igrača na naše finansijsko tržište i jačanja konkurencije - kažu iz naše centralne monetarne institucije. Primer za to je Zakon o platnim uslugama koji je omogućio i drugima igračima sem banaka da uđu na tržište. Danas čak dvadesetak institucija nudi platne sluge, a jedna je specijalizovana za ove poslove u oblasti elektronskog novca.
Kod nas banke plaćaju premiju za osiguranje štednih depozita. Garantuje se isplata do 50.000 evra. Kada su pojedine banke zbog loših poslovnih rezulata ukidane, ova obaveza je ispoštovana. Živanović kaže da bi ako se jednog dana i dozovoli osnivanje ovih institucija, one takođe trebale da plaćaju premije za osiguranje depozita po ugledu na banke. To je način da se zaštiti stabilnost funkcionisanja finansijskog sistema, a ne samo klijenti.
Zbog sigurnosti ovih zadruga domaće potrošače i komitente banaka još neće boleti glava. Iz NBS podsećaju da banke na našem tržištu nude raznovrstan set prozvoda. Ponuda je namenjena ne samo građanima već i malim preduzećima i sitnijim poljoprivrednim gazdinstvima. Na sajtu Ministrastva republike Srbije su infromacije koje se odnose na programe finansiranja malog i srednjeg bznisa.
Tim putem dobijaju povoljnije izvore finansiranja. Kreditnu podršku i podsticaje daju i Fond za razvoj Srbije i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Sredstva se pod povoljnijim uslovima od komercijalnih banaka dobijaju i preko međunarodnih finansijskih institucija uz garanciju države. Odnedavno su dostupna i sredstva iz fondova Evropske unije. Na finansijsku podršku kod nas mogu da računaju početnici u biznisu, mala i mikro preduzeća. Svi ti programi dostupni su na sjatnu Ministrastva privrede -objašnjavaju iz NBS.
Osnivanjem, Stedno kreditnih zadruga, racionalizovao bi se rad sa zadrugama koje su povezane u proizvoidnom lancu....npr akzna se kada poljoprivredi treba za ulaganje u toku godine....zna se kada treba stocarstvu za ulaganje....zna se kada treba kupovati seme za setvu....kada treba mlekarima za isplatu mleka i premija....sama sam bila direktor Stedno kreditne banke 80-tih godina i jako su isplative tada su bile pri SOUR-u.
Radujem se da ce se krenuti u osnivanje Stedno kreditnih zadruga.