Da bi javni beležnici mogli da overavaju kupoprodajne ugovore za nepokretnosti koje se nalaze u zaštićenim kulturnim celinama postoji poseban uslov.
Uslov za overu je da prodavac donese dokaz da Zavod za zaštitu spomenika kulture nije zainteresovan za kupovinu.
Zašto se tek sada primenjuje Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koliko ovaj postupak usporava promet nekretnina, koja su novoproglašena kulturna dobra na teritoriji grada i ukoliko Zavod ima nameru da kupi nepokretnost da li se vlasniku isplaćuje puna tržišna cena? Na ova pitanja su u Jutru Prve TV govorili Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i Đorđe Vukotić iz NALED-a.
Mihajlov kaže da je najbrži put do notara i da ne bi došlo do bilo kakvih neprijatnosti da kada vlasnik nekretnine koja se nalazi u zaštićenim kulturnim celinama da se obrate u Zavodu za zaštitu spomenika kultura s ponudom sa tržišnom cenom i Zavod dužan je da prihvati tu cenu.
Ona kaže da se to primenjuje svih ovih godina na osnovu Zakona iz 1994. godine.
Sa druge strane, Đorđe Vuković kaže da to nije tačno jer su tek poslednje dve godine počeli da se vrše upisi zabeležbi svosjtva kulturnih dobara u katastru.
"I tek od tog trenutka su javni beležnici mogli da primete da je jedan objekat u režimu te vrste zaštite, do sada su se prodavale nepokretnosti da niko nije znao", kaže on.
Ističe da su u režimu kulturnog dobara sva areheološka nalazišta, kojih u Bepogradu ima zasita mnogo.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
"Sporno je da je pravo preče kupovine na sve što upisano kao kulturno dobro, nije ograničeno na primer na spomenike kulture", kaže Vuković.
Da li ovo pravilo prava preče kupovine moraju da poštuju samo oni koji žive u gradskom jezgru Beograda ili i vlasnici nekretnina u novobeogradskim soliterima.
Ostavi komentar