Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.
Međutim, poznavaoci tvrde da Srbija ima povoljne klimatske uslove za gajenje ove kulture, te je u Centru za ruralni razvoja u Kragujevcu organizovano predavanje u saradnji sa kompanijom Ferero, koja je pokrenula program "Podizanja zasada leske u Srbiji''.
Cilj je, kažu u kragujevačkoj lokalnoj upravi, zainteresovati poljoprivrednike za gajenje lešnika, koji bi imali siguran otkup, a time bi i konditorska industrija bila namirena, piše Agroklub.
Prva karakteristika koja je pala u oči na ovom predavanju je da je među mnogobrojnim zainteresovanim uzgajivačima bilo više ljudi iz grada, nego poljoprivrednih proizvođača sa sela.
| Peđa Cerović, generalni direktor kompanije "Agriser" u Somboru, koji je i održao predavanje napominje, da su potrebe za lešnikom velike i tvrdi da ne postoji mogućnost zasićenja tržišta. "Lešnik nije toliko raširen, kao sama proizvodnja na globalnom nivou. Jedini limitirajući faktor je što je potrebno određeno vreme da on dođe u fazu punog roda. Nakon pet godina on dolazi u prvi komercijalni rod, koji može da se plasira, a od sedme do devete godine ulazi u puni rod. Tako da je to jedan dugoročni projekat i dugoročna aktivnost, jer je prosečan period eksploatacije lešnika oko 40 godina", kaže Cerović. |
"Nisu samo poljoprivredni proizvođači došli, nego ima dosta onih koji žive u gradu, ali imaju zemlju u selima. To jeste pomalo neobično. Gradska uprava ima mere, kojima podstiče formiranje novih zasada, u koje spada i lešnik, a razmatramo da od iduće godine subvencionišemo i navodnjavanje", kaže Damjan Srejić, član Gradskog veća Kragujevca.
Za hektar pod leskom potrebno je u proseku od 5.000 do 8.000 evra ulaganja. U tu sumu uračunata je nabavka sadnica, kopanje bunara, tamo gde ga nema, i navodnjavanje parcele.
Šumadija, kažu stručnjaci, ima odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje lešnika, ali još uvek nedovoljno površina pod ovom kulturom. Budući proizvođač lešnika iz Kragujevca, Momčilo Kolak, koji radi u jednoj kragujevačkoj firmi kao ekonomista, kaže da se priprema za odlazak u penziju i razmišlja o zasadu leske kao o sopstvenom penzionom fondu.
"Prolazio sam prema Topoli i Aranđelovcu i video sam da ima mnogo lešnika, tako da sam tada rešio da ću da ih sadim. Nešto amaterski znam, ali sam počeo sa ozbiljnom edukacijom o sortimentu, načinu gajenja, visini ulaganja", kaže Kolak.
A kada je o sortimentu reč, jedna od iskusnijih proizvođača, Radoslav Ćatić iz Masloševa, kaže da sve što je Srbija sadila u poslednji desetak, petnaestak godina bile su vodeće sorte:
"Pretpostavljam iz ranijih iskustva i potražnje konditorskog lešnika da će otkupljivači tražiti da se sadi sorta tonda gentile della lange, odnosno pijemontski lešnik, zatim tonda gentile romana i istarski dugi i okrugli. Međutim, pored ovih morate da imate i propratne sorte zbog oprašivanja. Moje iskustvo je da se ne ide na stablo da ne bi oduzimali vreme. I nemojte da sadite enis. To je američki oregonski lešnik, koji se kalemi. Kalemljenje ni u kom slučaju ne raditi, jer će do 12. godine proizvođači imati nešto od roda, a posle toga skoro ništa".
Ovaj odgajivač, jedan od retkih u Šumadiji, još dodaje da njegov lešnik neće napuštati gazdinstvo dok se ne preradi u ulje, koje koristi kozmetička industrija ili puter.
Ostavi komentar