Kada je jednog penzionera „izdržavalo” deset zaposlenih drugi stub se sam po sebi nametao, ali ne sada kada je odnos radnika i penzionera dva prema jedan, tvrde stručnjaci.
Uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja je neminovno, jer više ne možemo da ignorišemo demografske promene, kaže Anita Švarc, vodeći ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju u odgovoru „Politici” povodom našeg pisanja o sve učestalijim problemima evropskih zemalja s tim vidom štednje za spokojniju starost.
Ona podseća da je demografska slika bila potpuno drugačija u vreme kada su uvođeni sistemi socijalne sigurnosti. Na svakog penzionera dolazilo je i po 10 zaposlenih, dodaje.
– To znači da je pod takvim demografskim okolnostima bilo dovoljno da izdvajanja za doprinose po zaposlenom budu 10 odsto da bi se isplatila penzija od 100 procenata za jednog penzionera – objašnjava Švarcova.
Demografska slika se sada drastično promenila pa tako u većini evropskih zemalja dva radnika „izdržava” jednog penzionera. Ne mogu stope doprinosa da budu 50 procenata da bi pokrile 100 odsto penzije, zaključuje Švarcova i dodaje da bi to potpuno uništilo tržišta rada.
– Kada zaposleni novac ostavljaju na poseban štedni račun, to može da se isplati kada osoba dostigne starosnu granicu za odlazak u penziju. Stopa prinosa na ta sredstva, kao i nivo doprinosa određuju mesečni iznos koji se isplaćuje, a ne starenje stanovništva – kaže naša sagovornica.
Može da postoji neka veza između stope prinosa i demografije ukoliko starija generacija iskusi niske stope rasta privrede, precizira. To posledično utiče i na niži nivo isplativosti investicija. Privatni penzioni fondovi to mogu da prevaziđu time što će sredstva ulagati van granica svoje zemlje u ekonomijama koje rastu po većim stopama. Tako bi mogle da ublaže taj rizik, sugeriše Švarcova.
– U svakom slučaju veza između demografije i stope prinosa u ovakvim fondovima mnogo je slabija i mnogo manje direktna neko u slučaju kada se penzija isplaćuje samo iz državnih fondova, gde isplate u potpunosti zavise od starosne strukture nacije. U centralnoj Evropi mnoge zemlje, suočene s lošom demografskom slikom, odlučile su da uvedu i drugi penzioni stub – objašnjava Švarcova šta su bili motivi za uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja.
Za razliku od drugih zemalja sveta, koje su mogle da povećaju doprinose, u Evropi to nije bilo moguće, jer su ta izdvajanja već bila velika, napominje. Zemlje su odlučile da stope doprinosa podele i da jedan deo odlazi u državni, a drugi u privatni penzioni fond, podseća.
– Na kratak rok posmatrano, javlja se deficit u državnom penzionom sistemu, ali na duže staze to može da bude pobednička strategija – zaključuje Švarcova.
Ostavi komentar