EUR 118,30 USD 95,58 CHF 102,43

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.02.18. :: 118.2562 rsd

Tekst objavljen: 24.01.2016 17:24        


Kada je jednog penzionera „izdržavalo” deset zaposlenih drugi stub se sam po sebi nametao, ali ne sada kada je odnos radnika i penzionera dva prema jedan, tvrde stručnjaci.

Jesu li privatne penzije rešenje za sve stariju Evropu?

Uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja je neminovno, jer više ne možemo da ignorišemo demografske promene, kaže Anita Švarc, vodeći ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju u odgovoru „Politici” povodom našeg pisanja o sve učestalijim problemima evropskih zemalja s tim vidom štednje za spokojniju starost.

Ona podseća da je demografska slika bila potpuno drugačija u vreme kada su uvođeni sistemi socijalne sigurnosti. Na svakog penzionera dolazilo je i po 10 zaposlenih, dodaje.

– To znači da je pod takvim demografskim okolnostima bilo dovoljno da izdvajanja za doprinose po zaposlenom budu 10 odsto da bi se isplatila penzija od 100 procenata za jednog penzionera – objašnjava Švarcova.

Demografska slika se sada drastično promenila pa tako u većini evropskih zemalja dva radnika „izdržava” jednog penzionera. Ne mogu stope doprinosa da budu 50 procenata da bi pokrile 100 odsto penzije, zaključuje Švarcova i dodaje da bi to potpuno uništilo tržišta rada.

– Kada zaposleni novac ostavljaju na poseban štedni račun, to može da se isplati kada osoba dostigne starosnu granicu za odlazak u penziju. Stopa prinosa na ta sredstva, kao i nivo doprinosa određuju mesečni iznos koji se isplaćuje, a ne starenje stanovništva – kaže naša sagovornica.

Može da postoji neka veza između stope prinosa i demografije ukoliko starija generacija iskusi niske stope rasta privrede, precizira. To posledično utiče i na niži nivo isplativosti investicija. Privatni penzioni fondovi to mogu da prevaziđu time što će sredstva ulagati van granica svoje zemlje u ekonomijama koje rastu po većim stopama. Tako bi mogle da ublaže taj rizik, sugeriše Švarcova.

– U svakom slučaju veza između demografije i stope prinosa u ovakvim fondovima mnogo je slabija i mnogo manje direktna neko u slučaju kada se penzija isplaćuje samo iz državnih fondova, gde isplate u potpunosti zavise od starosne strukture nacije. U centralnoj Evropi mnoge zemlje, suočene s lošom demografskom slikom, odlučile su da uvedu i drugi penzioni stub – objašnjava Švarcova šta su bili motivi za uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja.

Za razliku od drugih zemalja sveta, koje su mogle da povećaju doprinose, u Evropi to nije bilo moguće, jer su ta izdvajanja već bila velika, napominje. Zemlje su odlučile da stope doprinosa podele i da jedan deo odlazi u državni, a drugi u privatni penzioni fond, podseća.

– Na kratak rok posmatrano, javlja se deficit u državnom penzionom sistemu, ali na duže staze to može da bude pobednička strategija – zaključuje Švarcova.

Ostavi komentar



Povezane teme:
privatne penzije zaposleni penzioneri penzije