Zvanični kurs Evra za dan 29.09.21. :: 117.5705 rsd
Tekst objavljen: 20.12.2013 13:45        


Kamate su u Srbiji visoke, a kreditna aktivnost niska tako da ćemo, po svoj prilici, ovu godinu završiti u minusu s ukupnom sumom zajmova. Građani i privreda ne odlučuju se lako za nove kredita. S druge strane, banke radije ulažu u državne „hartije“.

Kada pada inflacija, moraju pasti i bankarske kamate

Osim tih loših vesti, ima i nešto dobrih: naredne godine kamate bi mogle početi da padaju jer je inflacija niska za naše uslove. Najavljen je i početak pregovora Srbije i Evropske unije. To bi, pak, moglo povoljno uticati na kreditni rejting, što je, opet, posredan put za smanjenje kamata.

O tome šta nas čeka u 2014. stručnjak Ivan Nikolić kaže: – Stvoreni su uslovi za pad kamatnih stopa – navodi on. – To će posebno biti izraženo ako se i u 2014. nastavi tendencija niske inflacije i stabilnog kursa. Niža referenta stopa tu će biti ključna za dinarske zajmove, a početak pregovora bi mogao uticati na indeksirane kredite. To će ohrabriti investitore, koji će tada moći da dobiju zajmove pod povoljnijim uslovima.
Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu na 9,5 posto. To je omogućila činjenica da je u novembru međugodišnja stopa inflacije bila 1,6 posto. Sličnu stopu imali smo sada već daleke 2002, i to 9,72 posto, a najviša je bila u 2008. godini – 17,75 procenata.

Referentna stopa je bitan činilac za određivanje dinarske kamate: stope ne mogu biti niže od tog procenta.

Kod nas su kamate na dinarske zajmove neuporedivo više. Kod gotovinskih i potrošačkih zajmova kreću se od 22 do 30 posto godišnje. „Brze“ pozajmice, poput dozvoljenog minusa, još su skuplje i kamate su, za isti period, od 27 do čak paprenih 40 posto.

Za zajmove indeksirane u evrima stope su nešto niže, ali još uvek visoke. Za gotovinske kredite stopa je od 16 do 30 posto godišnje. Najniža je kod auto-kredita, od 5,5 do 16 procenata, sve na godišnjem nivou.

Međunarodni konsultant Milan Kovačević smatra da jesmo na dobrom putu da ispunimo bitne uslove, ali da ima još onih koje ćemo tek morati da ispunimo da bi pad kamata bio osetniji. Po njemu, Srbija još uvek nema štednju na koju se banke mogu osloniti kada daju kredite. Već i to je dovoljan razlog da kama­te ne krenu brzo naniže. Što se tiče samih banaka, one radije ulažu u državne hartije od vrednosti nego što kreditiraju i privredu i građane, što je govori da je rizik za zajmove privredi visok.
Banke su to oduvek objašnjavale niskim kreditnim rejtingom Srbije koji iznosi minus BB. Na to su u dobroj meri uticali podaci da je Srbija zemlja u kojoj reforme kasne da je daleko od EU. S obzirom na to da je „čuveni“ datum određen za januar, bar jedan rizik smo smanjili.

O padu kamata nedavno je govorio i predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić. On je osim rejtinga i inflacije, kao činioce koji drže stope na nivou na kojem su sada, pomenuo i visoku obaveznu rezervu za zajmove – 30 odsto – te činjenicu da kod nas ima dosta nenaplativih kredita.

Da li će NBS me­njati odluku o obaveznoj rezervi tek će se videti, tek, učešće docnje raste: kod privrede iznosi 15,6 odsto, preduzetnici su dva promila gori nego prethodnog meseca. Kod stanovništva je gotovo nepromenjena – pet odsto.

U Srbiji od 2009. kamate padaju po stopi do oko 0,8 odsto godišnje u proseku. Koliko će im ubrzanje dati povoljna inflatorna stopa i početak pregovora s EU, tek će se videti.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
inflacija pad inflacije 2014. referentna kamatna stopa skupi krediti krediti Srbija banke visoke kamate kamate na kredite kamate

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana