Zvanični kurs Evra za dan 23.10.20. :: 117.5893 rsd
Tekst objavljen: 10.09.2017 16:06        


Srbiji nedostaju finansijske institucije zainteresovane za finansiranje novih mikro i malih preduzeca, ili investiranje pretezno u ovaj sektor. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo iskljucivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja.

Kako do novca za pokretanje i razvijanje biznisa?

Razlog za ovo jeste upravo nepostojanje alternativnih izvora finansiranja, što se ogleda u činjenici da komercijalne banke predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Te banke nisu prvenstveno orijentisane ka malim i srednjim preduzećima i njihovi poslovni modeli ne obuhvataju vrste finansiranja koje su potrebne Srbiji, i to naročito ne u obimu dovoljnom da se pokrene razvoj privrede u celini.

„Kao 90% preduzetnika u Srbiji, i mi smo svoju start-up kompaniju pokrenule isključivo od novca koji smo same imale, dakle iz porodične ušteđevine. Nakon početnog uspeha suočile smo se sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da se obratimo i od koga da ih pozajmimo.“ – tvrdi Sonja Dakić iz preduzeća „Daj Daj“.

Suočene sa ovim izazovom Sonja i Violeta, suvlasnice kompanije „Daj Daj“ shvatile su da im je za opstanak, ali i dalji razvoj neophodan dodatni novac za investiranje, informacije i znanje koje u tom trenutku nisu imale.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika iskazalo da ne pozajmljuje novac. Dodatno, zabrinjava činjenica da 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a anketa je pokazala i da je velikom delu privrede teško da ispuni kriterijume koji idu uz bankarske pozajmice.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, i dodala:

Korisna statistika

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.


„Imajući to u vidu, za uspeh MMSP i brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je pre svega omogućiti ulazak institucija koje nisu komercijalne banke na finansijsko tržište, i to kroz donošenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta. Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, kao još jednog od važnih izvora finansiranja, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, i slično. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih ka MMSP sektoru, što bi imalo ogroman uticaj na dalji privredni razvoj Srbije.

“ Kako bi javnosti predstavio sve prednosti donošenja pomenuta dva zakona, te skrenuo pažnju na nužnost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja u koje spadaju mikrokreditne institucije, „crowd-funding“ finansiranje, preduzetnički (tzv. „venture“) kapital, kreditne unije i dr, USAID BEP – Projekat za bolje uslove poslovanja, pokrenuo je kampanju “Investicije za rast“.

U okviru ove kampanje USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa SMART kolektivom, organizovao je posetu uspešnim socijalnim preduzetnicama i proizvođačima platnenih pelena od bambusa, kompaniji „Daj Daj“. Socijalni karakter ovog preduzeća ogleda se u tome što u proizvodnji rade žene koje imaju više od 50 godina ikoje pripadaju grupi teško zapošljivih žena koje su radile u tekstilnoj industriji, a od kojih nijedna još uvek nema uslova za penziju.

Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa socijalnih preduzetnika, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim obezbedi izbor i pristup povoljnim izvorima finansiranja za MMSP.

„Danas naša kompanija posluje stabilno. Planovi za naredni period su ambiciozni: proširenje proizvodnje i izvoz u zemlje regiona i EU. Za ove planove biće nam, naravno, potrebna dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u okruženju i EU imaju čitav spektar izbora, koji osim bankarskih kredita uključuju mikrofinansijske institucije, kreditne unije, različite fondove, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava pružaju i druge usluge: savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno i sigurno upravljanje pozajmljenim sredstvima. A, to je za male preduzetnike kao što smo mi, veoma važno.“ – istakla je Sonja Dakić, i zaključila:

„Kredit koji smo mi imali sreće da dobijemo godinu dana nakon što smo počeli sa poslom izuzetak je na našem tržištu. Drugi start-upovi ili mikro, mala i srednja preduzeća nemaju tu mogućnost. Zato je važno da postoji mnogo više izbora za nas preduzetnike, te da u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima možemo da biramo.“

„Socijalno preduzetništvo podjednako je važno za ekonomski razvoj, kao i za suočavanje sa različitim društvenim izazovima kao što su siromaštvo, socijalna isključenost, ravnopravnost i sl. Na žalost, kao i većina drugih preduzetnika, i socijalni preduzetnici se suočavaju sa problemima i preprekama koje im onemogućavaju da dalje razvijaju svoje poslovanje. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje preduzeća postanu raznovrsnije i dostupnije. Na kraju krajeva, svaka investicija u socijalno preduzeće se vraća ne samo kroz finansijske indikatore, nego i kroz direktan pozitivan uticaj na društvo i lokalnu zajednicu u kojoj ovakvo preduzeće posluje.“ – istakao je tokom posete Neven Marinović, direktor Smart kolektiva.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
USAID Projekat biznis razvoj biznisa privatni biznis

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana