EUR 117,59 USD 106,52 CHF 106,87

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 19.09.19. :: 117.5960 rsd

Tekst objavljen: 25.10.2013 9:15        


Lažne imejl poruke, koje su navodno slale banke klijentima, primilo je oko 30 odsto korisnika, pokazalo je istraživanje “Consumer Security Risks” (bezbednosni rizici po korisnike), koje su sprovele kompanije Kaspersky Lab i B2B International tokom leta 2013. godine.

Kako nas pljačkaju lažnim mejlovima banaka?

Prevaranti često koriste lažna obaveštenja iz banki kako bi prevarili korisnike da daju lične podatke svojih naloga, a samim tim i pristup njihovom novcu.

Iako mnogi iskusni i oprezni korisnici verovatno prepoznaju većinu pokušaja fišing napada, ti napadi se često završe uspešno: oko 4 odsto ispitanika je prijavilo krađu novca od strane sajber kriminalca. Statistički posmatrano, 4 odsto je relativno mali procenat, međutim, kada se napadne toliko puno korisnika svake godine, čak i mali procenat uspešnosti ovih napada predstavlja veliku količinu novca.
Razne usluge koje se koriste za online transakcije, koje se obavljaju putem interneta: e-banking, sistemi plaćanja preko interneta i online prodavnice, sada čine sastavni deo života mnogih korisnika.

Istraživanje kompanije B2B Inernational pokazuje da je 95 odsto ispitanika kupovalo putem interneta, 91 odsto koristilo usluge bankarstva preko interneta, a 74 odsto plaćalo putem interneta. Ovaj trend ne bi mogao proći neopaženo od strane prevaranata.

Prema ispitivanju, 30 odsto korisnika je primilo imejl poruke koje su navodno stigle od banaka, za koje se kasnije ispostavilo da su zapravo bile falsifikati.

Čak 22 odsto ispitanika je prijavilo sumnjive poruke koje su navodno stizale u ime online prodavnica. Svaki deseti korisnik ( 10 odsto svih ispitanika ) je bar jednom bio automatski preusmereno na sumnjivi sajt, koji je od njih tražio da ukucaju podatke svoje kreditne kartice.

Skoro 6 odsto korisnika je izjavilo kako su ukucali informacije o finansijama na sumnjive sajtove.

Sve su ovo, zapravo, primeri aktivnosti sajber kriminalaca koji se bave fišingom, jednom od mogobrojnih vrsta malicioznih napada koje targetiraju važne i poverljive informacije o finansijama: brojeve kreditne kartice, lozinke za bankarske naloge na internet...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Srbija prevare prevara internet bankarstvo online bankarstvo zaštita klijenata banke prava klijenta banke klijenti banke klijent banke banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana