EUR 117,95 USD 105,47 CHF 105,04

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.05.19. :: 117.9511 rsd

Tekst objavljen: 01.03.2019 12:01        


Kako će izgledati struktura radne snage u Srbiji, i koje su "hitne mere" koje naša država može da preduzeme, s obzirom na podatak da će polovina svih manuelnih poslova na svetu nestati do 2030. godine? - neka su od pitanja na koje će se tražiti odgovor na panelu, "Ljudski resursi: Kočnica ili prilika za robustan rast", na predstojećem Kopaonik Biznis forumu.  

Kako sprečiti odliv ljudi i šta nas čeka do 2030. godine

- Kada je reč o obrazovanju u Srbiji, istraživanja govore da jedna trećina novozaposlenih koji su završili fakultet, radi posao koji zapravo nije u skladu sa strukom za koju su se školovali. Polovina njih radi na poslovima koji su viši ili niži od njihovog nivoa obrazovanja - kaže predsednica Upravnog odbora organizacije "Dostignuća mladih u Srbiji" Svetlana Kisić i navodi podatak da svake godine, od ukupnog broja studenata, 50 posto njih upiše fakultete društvenog usmerenja:- A upravo je 65 procenata onih koji su na evidenciji nezaposlenih, sa tih fakulteta - kaže Kisić.

Zato, smatra, kako bi se uskladila potreba i ponuda na tržištu radne snage, neophodno je da politika obrazovanja "ima pogled unapred" u skladu sa trendovima u svetu.

- Najveći broj manuelnih poslova će nestati, posebno teških fizičkih poslova -ističe Kisić. Globalna konsultantska kuća, Mekinsi ((McKinsey Company), podseća Kisić, analizirala je, koja zanimanja troše koliko sati i projekcije, šta će se desiti do 2030. godine na tržištu rada.

Istraživanje pokazuje da će se automatizacija poslovanja u svetu, odnosno prelazak sa poslova koji se ručno obavljaju na digitalizovanu proizvodnju, kretati po stopi od 25 do 50 procenata u narednih desetak godina. Smatra da je, kada se ovi podaci uzmu u obzir, pogrešno školovati kadar za zanimanja kao što su, na primer, tesar, armirač i slično, jer mladi koji se obrazuju za ova zanimanja, treba taj posao da rade narednih 40 godina, a pitanje je, kaže, da li će takvi poslovi za nekoliko decenija uopšte postojati?

Zato, treba da se posmatraju svetski trendovi u obrazovanju, napominje Kisić.

- Akcenat da ide sa memorisanja na analitičko mišljenje, na preduzetništvo i inicijativu, kreativnost, pregovaranje, jer sve emocionalne i socijalne veštine dobijaju na značaju - smatra Kisić.

Ocenjuje da će u godinama pred nama sve veći broj ljudi u Srbiji morati da ima osnovno digitalno obrazovanje. S obzirom na to da mašine i roboti ne mogu da učestvuju u kreativnim procesima, stvaranju ideja i inovacija, razvoj socijalnih i emotivnih veština u kontekstu tržišta rada, kaže, imaće rast u Evropi po stopi od 32 procenta.

Istraživanja, takođe, pokazuju da će Srbija, ukoliko se ne zaustave negativni trendovi koji se tiču migracija, do 2030. godine imati 17 procenata manje radno aktivnog stanovništva, a do 2060. godine, 50,5 procenata manje. Objašnjava da, kada se radi na zaustavljanju negativnih demografskih trendova, nema brzog rešenja, ali je važno da takve mere ne budu sporadične i kratkoročne.


- Stabilizacija društva, pravilno obrazovanje, ekonomski razvoj, sve su to stvari koje mogu dati rezultat na dugi rok. Nismo mi jedina zemlja koja ima negativan prirodni priraštaj. To je problem koji se pojavljuje u čitavoj severnoj Evropi - objašnjava Kisić.

Smatra da nije samo ekonomska situacija ono što navodi ljude da napuštaju neku državu, već je bitna, kaže, politička atmosfera i drugi socio-ekonomski uslovi.

- Da znaju da se nalaze u zemlji pred kojom je prosperitet - rekla je Kisić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
radnici Srbija zaposleni odliv radnika

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana