EUR 118,26 USD 95,29 CHF 102,60

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.02.18. :: 118.2362 rsd

Tekst objavljen: 20.04.2015 12:41        


Građani Srbije već deceniju sanjaju kredite kakve imaju ne samo razvijene zemlje već i one u okruženju. Jednocifrena kamata i zajam u domaćoj valuti dugo su bili san. No, u poslednje vreme sve je veće ponuda kredita gde je kamata ispod desetice.

Kamate kao u razvijenim zemljama, ne u skorije vreme

Na žalost, još smo daleko od razvijenih zemalja gde stope koje se nude liče na tiket sportske prognoze, ali ponuda je ipak povoljnija nego što je bila prethodnih godina.

Dok su se dinarske kamate čvrsto držale na dvocifrenom nivou, bankari su to obrazlagali visokim rizikom istom takvom inflacijom i referentnom kamatnom stopom. Rizik je još uvek tu, ali inflacija nikad nije bila niža. Što se tiče referentne stope ona je u prethodne dve godine zabeležila priličan pad. Još 2013. bila je 11,75 odsto, a sada je sedam procenata.

I šta s tim? Mogu li se klijenti sada nadati povoljnijim kamatama? Jer, referentna kamatna stopa predstavlja osnovni instrument monetarne politike. Sa njenim povećanjem ili smanjenjem i druge kamate beleže isti trend.

U Erste banci kažu da su dinarski krediti u Srbiji vezani za belibor stopu koja se formira na međubankarskom tržištu, ona prati referentnu stopu i kod štednje i kod kredita koju banke nude. Uz očekivanja da će inflacija ove godine sići ispod 2,5 odsto, otvaraju se realne šanse da i referentna stopa NBS nastavi da klizi na dole. Ipak, u ovoj kući smatraju da stvari treba posmatrati i iz drugog ugla.

Naime, na kamatu, pored referentne stope, utiču i obavezne rezerve banaka. Njih svaka centralna banka koristi kao pomoćni instrument monetarne politike. Ali dinarski deo obavezne rezerve je NBS povećala prethodnim merama i to značajno. Zato je na međubankarskom tržištu porasla tražnja za dinarima da bi banke ispunile ovu obavezu. Iz Erste banke podsećaju da kod nas postoji visok stepen evroizacije i u finansijskim tokovima i u privredi, a to umanjuje efekte smanjenja referentne stope i belibor ne beleži značajan pad. Da bi on krenuo značajnije na niže, potrebno je da se postignu puni efekti dinarizacije. A to pre svega podrazumeva rast štednje u domaćoj valuti.

Nikola Vuletić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom u Unikredit banci, kaže da je konkurencija na domaćem tržištu izuzetno prisutna čak i više nego u drugim granama ekonomije. Zato će ona u kombinaciji sa smanjenjem referentne stope i dovesti do povoljnijih uslova kreditiranja ne samo za stanovništvo nego i za privredu.

– Klijenti banaka sve više vode računa o sigurnosti – navodi Vuletić. – Može se tako primetiti da se u poslednje vreme sve ozbiljnije okreću kreditima u domaćoj valuti koji su kombinovani sa osiguranjem. Polisa, naime, štiti klijenta od nepredviđenih situacija kao što je gubitak posla, prevremena sprečenost za rad, teška bolest. U takvom paketu osiguravajuća kompanija je ta koja pokriva rate kredita do 12 meseci i vezano ili tri puta tokom otplate

Vuletić naglašava da je u Srbiji veoma visok nivo nenaplativih kredita, najveći ne samo u regionu nego i mnogo šire. To takođe utiče na uslove kreditaranja. Sve strane ulažu napor da pronađu rešenje, ali se svetlo na kraju tunela još ne vidi. Unikredit banka sa tim nema problem, jer su dobro upravljali rizicima i uspeli da to zadrže pod kontrolom. Klijenti su uredne platiše kad god to mogu, a najčešće kasne zbog gubitka posla, kada plate nisu redovne ili se smanje. Drugim rečima - situacija iz realnog sektora je ta koja se najviše reflektuje na docnju.

Kako je kod kolega?

– Bankarsko tržište generalno ima evidentan pad kamatnih stopa na kredite – kaže nam Marija Konstantinu, direktorka upravljanja mrežom i stanovništvom u Vojvođanskoj banci, članici grupe Nacionalne banke Grčke. – To se vidi i na našoj ponudi. Tokom prošle godine kamatne stope na gotovinske kredite smanjene su u proseku za 4,5 odsto. To je naš odgovor na opšte uslove i odnos ponude i tražnje za kreditima na tržištu. Trend snižavanja kamatnih stopa će se nastaviti i u narednom periodu, ali ne očekujem da će sniženje biti na značajnijem nivou. Sada, recimo, nudimo zajam sa stopom od 9,9 odsto u prvih šest meseci, a do kraja otplate kamata može da padne i do tri odsto.

Ona napominje da su građani i kod njih redovne platiše, a kad i kasne, to je posledica teškog stanja u privredi. Tačnije – jedno uslovljava drugo: rast nenaplativih kredita preduzeća uslovljava isti trend kod stanovništva. Stoga, kad god je to moguće banka reprogramira dug. Nažalost, činjenica je da građani sve više posežu za kreditima za refinansiranje, odnosno reprogramiramom obaveza. Tako podaci Kreditnog biroa UBS za prošli mesec pokazuju da su ovi zajmovi porasli za 3,9 odsto, kod drugih kategorija beleži se rast manji od procenta ili blagi pad.


Rast rata zajmova indeksiranih u evrima?

Ono što je za dinar belibor to je za evro euribor. Za razliku od našeg kamatnog parametra koji je pred vikend na tri meseca bio 7,52 odsto, euribor miruje i tu je oko nule ili malo veći od nje. To momentalno odgovara klijentima kojima se kamata za indeksirane kredite u evrima sabira sa njim. Ali ova vrednost bi uskoro mogla da počne da raste i sa sobom donese rast rata za zajmove koji su indeksirani u evrima. Na ovu opciju nedavno je otvoreno upozorio i guverner hrvatske Centralne banke Boris Vujčić.

Ostavi komentar



Povezane teme:
referenta kamatna stopa belibor euribor kamate na kredite bankarske kamate kamate