EUR 117,98 USD 105,74 CHF 104,52

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.05.19. :: 117.9693 rsd

Tekst objavljen: 04.03.2019 12:02        


Internet danas ne predstavlja samo izvor informisanja i zabave, već je i nezaobilazno sredstvo u obavljanju razlicitih poslova, a procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.

Ko su digitalni radnici, šta rade, kako zarađuju...?

Oni najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, bave se pisanjem i prevođenjem tekstova, davanjem časova jezika, prodajom i marketingom, birotehničkim uslugama, ali i davanjem profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih, konsultantskih..

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u “offline svetu", i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.

Prva studija takve vrste u Srbiji koja odgovara na pitanje ko su digitalni radnici iz Srbije koji učestvuju u masovnom radu i kakav je njihov socio-ekonomski položaj u društvu biće sutra predstavljena u Beogradu. To istraživanje tokom 2018. godine sproveo je Centar za istraživanje javnih politika. Mladi i viskoobrazovani ljudi sa fakultetskim diplomama iz ekonomije, dizajna, marketinga, arhitekture, filologije i inženjerstva najbrojniji su među digitalnim radnicima iz Srbije.

Oni najčešće pružaju usluge iz oblasti razvoja softvera i tehnologije (30 odsto),pisanja i prevođenja (29 odsto) ili rade u kreativnoj i multimedijalnoj industriji (22 odsto), neki su od podataka iz istraživanja. Znatno manji broj digitalnih radnika iz Srbije bavi se prodajom i marketingom, birotehnickim uslugama i unosom podataka i pružanjem profesionalnih usluga .

Većina digitalnih radnika i radnica radi na univerzalnim platformama koje nude najrazličitije tipove poslova (Upwork i Freelancer), a potom slede i one specijalizovane samo za jednu oblast kao što je, na primer, držanje časova stranih jezika. Kako istraživanje Centra pokazuje, upravo zarada predstavlja jedan od glavnih motiva za radnike iz Srbije da se priključe digitalnom radu na platformama.

Međutim, za neke digitalne radnike, ovaj rad predstavlja glavni izvor prihoda, za neke, druge dodatni priliv novca uz glavnu zaradu, a za neke, samo džeparac. Generalno, digitalni radnici zaraduju više od svojih kolega u tradicionalnoj ekonomiji.

Njihova prosecna bruto zarada je oko 120.000 dinara (jul 2018.). Trećina anketiranih digitalnih radnika koji su registrovani kao preduzetnici i kojima je ovo pretežno glavni izvor prihoda ubrajaju se ujedno i u one koji najbolje zaraduju- u proseku 196.000 dinara bruto. Među njima ima najviše onih koji pružaju usluge u IT sektoru i u kreativnoj industriji u digitalnoj sferi. Srbija je po broju radnika na globalnim onlajn platformama kroz takozvani "masovni rad" već godinama u samom svetskom vrhu. Na ovu “tihu revoluciju” prvi put je ukazala Svetska banka u svom izveštaju za 2015. godinu.

Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodece zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom ucešcu onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika, i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji. Neki podaci pokazuju i da je Srbija u decembru 2018. godine bila na desetom mestu u svetu, a na cetvrtom u Evropi po obimu radne snage u digitalnom radu.

Budući da u digitalnom svetu nema fizickih granica, digitalni rad omogućava klijentima da dopru do radne snage širom sveta u bilo kom trenutku. Pojedini stručnjaci procenjuju da je korišćenje digitalnih platformi poraslo za 25 odsto između 2016. i 2017. godine. Jedan od razloga za ovakav rast jeste, bez svake sumnje, sposobnost platformi da stvore efikasan i brz sistem uparivanja ponude i tražnje, znatno umanjujući transakcione troškove koji omogucava klijentima pristup veštinama i talentima za koje bi morali da potroše znatno više sredstava za proces selekcije.

Kao i u oflajn sferi rada, veoma su izražene prihodovne nejednakosti i rodni jaz u prihodima. Mogućnost da digitalni radnici budu angažovani kao zaposleni ili po ugovoru o (autorskom) delu ne postoji jer platforme nisu registrovane kao poslodavci u Srbiji. Kako pokazuje istraživanje Centra, 83 odsto digitalnih radnika radi standardnih 40 sati nedeljno ili manje.

Istraživanje takođe pokazuje da oni digitalni radnici koji rade više od 40 sati nedeljno, najcešce imaju preduzetničku radnju ili firmu, a digitalni rad im je glavni izvor prihoda.

Rad na digitalnim platformama cesto podrazumeva i rad u nestandardnim radnim satima, uveče, ili noću. Praktično, ovakve poslove karakteriše rad od kuće, pa su kao takvi izbor za mnoge koji vole da rade u sopstvenom okruženju i van kancelarije.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
radnici posao online posao

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana