Pored štednje u bankama, kao tradicionalno najzastupljenijeg vida finansijskog ulaganja, stanovništvo svoja slobodna novčana sredstva može uložiti i u dužničke hartije od vrednosti od kojih su državne HoV Republike Srbiji najsigurniji vid ulaganja.
ka
Na raspolaganju su državne HoV koje se prodaju na aukcijama i obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na berzi. Građani Srbije takođe mogu da ulažu i u municipalne obveznice koje emituju lokalne vlasti, u korporativne obveznice i investicione fondove, mada ovi oblici ulaganja nisu mnogo zastupljeni na našem još nedovoljno razvijenom tržištu kapitala, pokazuje analiza NBS o investicionim alternativama stanovništva.
Kada je u pitanju raspoloživost ulaganja, na prvom mestu su štedni depoziti, jer se štednja može svakodnevno i bez posebne procedure polagati u banke. Slede obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na berzi i državne HoV koje se prodaju na unapred planiranim aukcijama i tek na kraju municipalne obveznice kao najmanje dostupne jer se retko emituju i često su namenjene samo profesionalnim investitorima. Na primer, jedine municipalne obveznice kojima se trenutno može trgovati na Beogradskoj berzi su obveznice grada Šapca (od januara 2015. god.), ali do sada nije zabeleženo njihovo trgovanje.
Rezultati analize pokazuju da je u kratkom roku isplativija štednja, ali i da raste isplativost ulaganja u dinarske i devizne državne HoV sa dužom ročnošću. Međutim, i dalje je iznos ulaganja stanovništva u državne HoV zanemarljivo mali u odnosu na štednju koja trenutno iznosi 37 milijardi dinara štednje u domaćoj valuti i 8,6 milijardi evra devizne štednje. U vlasništvu stanovništva trenutno se nalazi oko 22 miliona dinara ili tek 0,004% ukupnog portfelja državnih HoV u dinarima i oko 19 miliona evra odnosno 0,87 % portfelja državnih HoV u evrima.
Pri izboru investicionih alternativa treba imati u vidu i troškove koje one nose. Dok se na kamatu na deviznu štednju plaća porez, ulaganje u državne HoV i municipalne obveznice ne podleže oporezivanju, ali se na uloženi iznos u HoV plaćaju različite vrste provizija: brokerska, bankarska, provizija Centralnog registra i provizija Beogradske berze, ukoliko se HoV trguje na berzi. Ulaganje u HoV podrazumeva i jednokratne troškove otvaranja vlasničkog računa HoV i namenskog računa u banci. U proseku ukupan iznos navedenih provizija kreće se oko 1,4% na uloženi iznos.
NBS još jedanput ukazuje da su analize o isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju pokazale da je dugoročno dinarska štednja isplativija.
Ulaganje u devizne i dinarske hartije od vrednosti je zanimljiva tema, ako se uzmu u obzir sve manje kamate koje banke nude šedišama. Priznajem da se ne razumem u ovu problematiku. Predlažem da nam u posebnom članku objasnite sve detalje vezane za ovaj oblika štednje:
- poastupak kupovine HoV za ulagače koji žive van Beograda ,
- spisak banka-institucija koje prodaju obveznce ( mogućnost ili nemogućnost da se svi poslovi vezani za kupovinu i prodaju HoV završe u manjim mestima),
- spisak brokerska kuća koje naplaćuje najmanju proviziju ( mogućnosti i prepreke za ljude koji žive u unutrašnjosti)
- orijetnaciona dobit na godinu, dve, pet...itd.
- postupak pretvaranja HoV u gotov novac ( po dospeću ili može u svakom trenutku )
Već više godina posećujem sajt i znam da će ove informacije mnogima biti od koristi.