EUR 118,03 USD 103,62 CHF 104,44

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.08.18. :: 118.0313 rsd

Tekst objavljen: 09.08.2015 13:05        


Podaci o docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave, odnosno posle izmirenja ugovornih obaveza. Šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u tom periodu maksimalno su smanjenje, u većini slučajeva banka neće hteti da Vam odobri kredit, pozajmicu ili karticu .

Koliko dugo se čuvaju podaci o docnji

Svi korisnici neke od kategorija finansijskih usluga koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici.

Podaci iz Kreditnog biroa su apsolutno tačni i precizni jer većina institucija dnevno dostavlja potrebne podatke. Istovremeno Kreditni biro možemo nazvati i „čuvarem naših novčanika” jer nas čuva od prezaduženosti.

Podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. Ovo znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjene, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmici ili karticu.

Odluku o odobrenju usluge ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka, odnosno finansijska institucija. U Kreditnom birou ne postoje podaci o vašim prihodima, niti postoji mogućnost uvida u stanje na vašim računima, tako da Kreditni biro ni ne može učestvovati u donošenju odluke o odobrenju (odbijanju) nekog zahteva.

Banke (finansijske institucije) obavezne su da pri odobravanju neke usluge procene kreditnu sposobnost građana, kao i kategoriju klijenta da je je uredan ili neuredan platiša, a to je upravo ono što je svrha izveštaja iz Kreditnog biroa. Praksa banaka je pokazala da se plasmani neurednim dužnicima ne odobravaju. Dakle sve one koji imaju registrovane aktivne ili izmirene docnje odbiće banke ili finansijske institucije.

Odstupanje od ove prakse može da se desi u slučaju da je izveštaj Kreditnog biroa pokazao da je u pitanju materijalno beznačajna docnja (na primer do 1.000 dinara), jer su pojedine banke spremne izaći u susret klijentu i odobriti plasman – ovakve docnje su najčešće rezultat neusklađivanja sa kursom pri uplati obaveza.

 Banka ima diskreciono pravo da odobri ili odbije neki zahtev.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
docnja kreditni biro kreditni biro podaci