Prvi krediti odobravani pre 15 godina bile su gotovinske pozajmice na godinu dana i godišnjom kamatom od oko 25 odsto. U međuvremenu, gotovinski i krediti za refinansiranje postali su nezamenjivi. Odobravaju se na period i do 10 godina i iznos od čak 50.000 evra, ali sada sa jednocifrenom godišnjom kamatom. Šta je tome razlog?
Jedan kredit menja sve. Sa gotovinskim i refinansirajućim kreditima prepakuju se loši dugovi, izmiruju skupi minusi, kupuju polovni automobili, pa čak i neuknjižene nekretnine. Jedini problem je što se period otplate sve više produžava.
"To je sve više pripomoglo celoj situaciji da će doći do velikog poremećaja na bankarskom tržištu, ljudi bez straha mogu da se zaduže kod banaka i uzmu kredite. Naravno, to je omogućilo da klijenti koji su uzeli kredite kupe nekretnine koje nacionalna korporacija nije osiguravala, na primer, garažu poslovnih prostora i nekih drugih stvari", ukazuje direktor "Hedonija nekretnina" Dragan Jovanović.
Istorijski najniža referentna kamata na dinare od samo četiri odsto, još niža inflacija i konkurencija banaka učinili su kredite povoljnijim.Pre samo godinu dana, na primer, da ste u jednoj banci uzeli refinansirajući kredit od 350.000 dinara na četiri godine, na kraju biste morali da vratite uz glavnicu još 112.000 dinara. U junu za isti kredit pod istim uslovima kamata bi vam bila 77.000 dinara ili 40 odsto niža.
"Građani su se verovatno kroz prethodni period zadužili takozvanim vrućim novcem, a to su rivolving krediti, korišćenje kreditnih kartica i dozvoljenog minusa. Zaista jaka kampanja učinila je svoje da prepakujete vruć novac jednim keš kreditom", ističe prof. Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.
Krajem 2014. godine građani su sa keš i refinansirajućim kreditima bili zaduženi sa 189 milijardi dinara. Godinu i po dana kasnije, oni su narasli na 234 milijarde dinara.
Međutim, i dinarski keš krediti imaju promenljivi deo kamate, takozvani belibor, pa ti krediti kako se bude oporavljala privreda, mogu da poskupe poput onih koji su pre krize bili vezani za evro."Mislim da ova kamatna stopa u poslednjih 500 godina nikada nije bila niža, pa i u Srbiji i u svetu.
Mislim da taj period mora da prođe i da se vrati na normalne kamatne stope koje su uvek bile nekih pet, šest odsto. S druge strane, to će uticati da se kamate na depozit vrate", napominje član Izvršnog odbora "Adiko" banke Zoran Vojinović.
Refinansirajući i keš krediti mogli bi se nazvati i "patriotskim" kreditima jer se odobravaju u dinarima i time se smanjuje tražnja za evrima. Drugi razlog je što su plate i penzije u javnom sektoru zamrznute, pa zaposleni ne traže povećanje plata već posežu za bankarskim pozajmicama.
Ostavi komentar