EUR 118,17 USD 104,74 CHF 103,88

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.02.19. :: 118.0660 rsd

Tekst objavljen: 09.12.2013 12:39        


Kupovna moć građana Srbije nezadrživo opada, pa vrednost prosečnog pazara danas iznosi tek 365 dinara i za 27 odsto je manja nego pre pet godina, kada se u proseku kupovalo za 500 dinara. Potvrda ovome su i prometi u velikim trgovinama koji su praktično desetkovani, a samo u poslednjih godinu dana prodaja je smanjena za oko 10 odsto.

Kupovna (ne)moć: Prosečna kupovina - tri evra

A šta u korpi potrošača može da se nađe za 365 dinara, odnosno oko tri evra?

Predsednik Pokreta potrošača Petar Bogosavljević ukazuje na sve veću nesrazmeru između rasta cena i primanja stanovništva. - Hrana je danas u Srbiji jeftina samo za bogate, a sve više nedostupna za milionsku armiju siromašnih - kaže Bogosavljević. - Zato za najsiromašnije građane treba uvesti socijalnu kartu, recimo za hleb, ali i za druge proizvode, kao što to čine pojedine zemlje, i mogli bi upola jeftinije da nabavljaju osnovne namirnice.
Za ovu sumu u marketima sada, na primer, može da se kupe dva litra mleka, dva hleba od po 600 grama i jedva pola kilograma pasulja (ako se uzima kupus to je nešto povoljnija varijanta). Ili, hleb, mleko, jogurt, krompir, jeftinija salama ili „na grame“ neko jeftinije meso sa kostima. Naravno, pitanje je da li ta količina hrane može dnevno da podmiri potrebe prosečne porodice.

- Sa nešto više od tri evra, koliki je prosečan račun, ne može se baš mnogo. Kad se oduzme izdatak za hleb i mleko, ostane za neko povrće i još preostane oko 140 do 150 dinara za šta može da se kupi tek do 200 grama nekog veoma jeftinog suhomesnatog proizvoda. Sa ovim jedva može da se namiri doručak i večera za četiri člana u porodici - kaže Vladana Hamović, ekonomista.

U pojedinim trgovinskim lancima tvrde nam da je vrednost prosečne kupovine ostala na nivou prošlogodišnje. Ali, demantuju ih istraživanja koja pokazuju da je „ukinuta“ svaka peta kupovina u marketu.

- Porodice naravno moraju da kupuju osnovne životne namirnice, ali se sada sve svodi na izbor cena, a sve manje na kvalitet - kaže Olivera Ćirković, marketing menadžer „Univereksporta“. - A, na osnovu toga i trgovac mora da kreira svoju ponudu. Tako, akcijski proizvodi zauzimaju značajan deo već „mršave“ potrošačke korpe. Takođe, odloženo plaćanje koristi se više nego ikad, kao i sve vrste benefita koje trgovci nude potrošačima, od „lojaliti programa“, do posebnih platnih kartica.

Da bismo shvatili koliko je kupovna moć opala dovoljno je da se zagledamo u novčanik svega nekoliko dana posle plate. Ali za armiju ljudi od najmanje 780.000 nezaposlenih u Srbiji ni datum više ne igra nikakvu ulogu, pošto novca podjednako nemaju ni 1. ni bilo kog drugog dana u mesecu.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Srbija siromaštvo osiromašenje pad standarda kupovina cene hrane namirnice životne namirnice potrošači kupovna moć

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana