EUR 117,53 USD 106,70 CHF 106,89

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 14.10.19. :: 117.5180 rsd

Tekst objavljen: 03.02.2019 16:00        


Ukoliko dođe do masovnijeg odlaska radne snage u Nemačku, koja će uskoro otvoriti tržište rada za građane iz cele Evrope, Srbija bi mogla da ostane bez velikog broja majstora, što će se odraziti na kvalitet održavanja stambenog prostora, ali i cenu usluga.

Majstorske usluge će poskupeti

Posle liberalizacija tržišta rada u Nemačkoj, koja bi uskoro trebalo da zaživi, u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata su izračunali da bi Srbija mogla da ostane bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, ali i zanatlija svih profila. Nemačka ovim zakonom bukvalno otima stručne radnike svih profila, jer nudi veće plate. To će se najviše odraziti na radnike koji nemaju fakultetsku diplomu, jer će moći da bez problema odu u Nemačku, na licu mesta traže posao i rade dok traje postupak priznavanja kvalifikacija i diploma.

- Nisam siguran da će naši majstori tako lako naći posao, jer se u Nemačkoj traže usko kvalifikovani stručnjaci koji znaju da rade sa materijalom konkretne firme - kaže Milan Mitrović, keramičar. - Istina je da u Srbiji uglavnom rade samo stariji majstori, jer su mladi otišli ili neće da rade takozvane prljave poslove. Majstora će uvek biti pošto, jer onaj ko stvarno želi da radi, za dve godine može da se osposobi za kvalitetan rad. I ja sam završio za molera, ali 30 godina radim kao keramičar jer sam shvatio da tu ima više novca. Uradim kupatilo od početka do kraja i ne mogu da nađem šegrta koga ću obučiti besplatno i koji zatim može lepo da zarađuje. Jednostavno, čini se da mladi neće da se prljaju.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da je najveća greška učinjena kada smo uništili građevinsku operativu koja sa sobom "vuče" 50 zanimanja.

- Da smo sačuvali građevinske firme ne bismo imali problem sa majstorima koji bi povremeno išli na rad u inostranstvo da zarade za kuću i kola i vraćali se nazad - ističe Rodić. - Sada nam se otvaraju ogromni poslovi za građevinarstvo od hiljade miliardi dolara, ali se dešava da nema radnika.

Rodić priznaje da su na Zapadu majstori takozvani "fah idioti", jer ih je dualno obrazovanje osposobilo samo za jedan majstorski posao. Upravo je to razlog, kaže, zašto Nemačka traži naše majstore, koji uglavnom znaju više zanata.

BROJKE
  • 50.000 dinara je plata varioca i auto-limara
  • 2020. godine u Nemačkoj stupa na snagu zakon o radnoj snazi
  • 969 radnika otišlo u Nemačku 2018. godine

- Obučavali su majstore usko, samo za jedan posao, podela posla je postala izuzetno usko specijalizovana, jer su ih za kratak rok obučavali da za godinu-dve izađu na gradilište - naglašava Rodić.

- Zapad ima veliki problem sa zanatlijama, jer nemaju majstore koji široko znaju da rade, pa zato traže naše ljude. Naši se brzo prilagođavaju i kvalitetnije rade od Bugara i Rumuna. Ko želi da ima dobrog majstora, mora da ga obrazuje i plati. Odlazak dobrih majstora će se odraziti na cenu kvadrata i održavanje stanova, jer će biti teško da se nađe dobar majstor koji neće biti skup. Dobro održavanje stanova odražava se i na cenu kvadrata. Lako je izgraditi novo, ali je teško održavati, što je nama uvek bio problem.

Tržište rada Srbije nije uređeno i mnogi investitori ne žele da plate dobre radnike, ne prijavljuju ih i ne brinu o kvalitetu stanova koje prodaju. Sindikati i stručnjaci upozoravaju da će loše održavana instalacija propasti, a da li je situacija bezizlazna?

- Najveće pare se "okreću" u održavanju, jer je novac za investicije manji problem od dobrog i redovnog održavanja - kaže Rodić. - Da ne bismo došli do toga da angažujemo majstore iz inostranstva moramo da vratimo zanatsku elitu. U svakom malom mestu ljudi znaju mnoge zanate i mogu brzo da se pripreme za odlične majstore. Nama investitori najviše traže skeledžije, izolatere, tesare, zidare, stolare, keramičare, parketare, električare... Mi to sve već imamo, ali ispada da danas svi hoće da uče za IT stručnjake.

STALNO OTVOREN KONKURS


Velike građevinske firme iz Beograda imaju stalno otvorene konkurse i najviše traže armirače, uz prosečnu platu od 50.000 dinara, a godišnje se u stručnim školama Srbije školuje samo šest armirača.

Još jedan od najperspektivnijih zanimanja je auto-mehaničarski i auto-limarski zanat, jer na srpskim putevima vozi se više od 1,6 miliona vozila.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
majstori usluge popravke odlazak u inostranstvo

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana