EUR 118,03 USD 103,72 CHF 104,00

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.08.18. :: 118.0203 rsd

Tekst objavljen: 01.04.2015 12:36        


Banke građanima u Srbiji zaračunavaju oko 300 različitih naknada i provizija. Kada se pogleda tarifnik banaka, sve je jasno, pa i da „dobar dan“ službenika u filijalama i te kako košta. Provizija se zaračunava ne samo kod odobravanja kredita već i kod štednje, korišćenja kartica, žiro i tekućeg računa.

Na klijentu banke je pored kamate još i  300 nameta

Skoro svaka banka naplaćuje neku nejasnu proviziju. Malo ko zna šta znači „amortizacija tekućeg računa“, ali će za to naplatiti i po nekoliko stotina dinara.

- To je trošak koji banka zaračunava u slučaju gašenja jednog računa, a otvaranja drugog - objašnjavaju u jednoj banci.

Bankari ne žele javno da pričaju o svojim naknadama jer su one, pored kamata, glavni izvor zarade.
U strukturi ukupnih prihoda, naknade i provizije su jako bitna stavka u prihodima banaka. Verujem da mogu značajnije da se smanje, a tu bi konkurencija trebalo da učini svoje - kaže za „Blic“ dr Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije i saradnik Ekonomskog instituta.

Najveća stavka su troškovi obrade kredita - i do tri odsto. Što je veći iznos, to je veća naknada. Ko podigne keš kredit od 100.000 dinara, za tu proviziju će izdvojiti 3.000 dinara, a za milion dinara izdvojiće 30.000 dinara.

- Zakon o obligacionim odnosima predviđa da banka korisniku stavlja na raspolaganje određeni iznos novca, a da korisnik taj novac vraća uz ugovorenu kamatu. S druge strane, kamata je jedan od bitnih elemenata ugovora i predstavlja cenu koštanja kredita. Po ta dva osnova, dolazimo do zaključka da banka samo kamatu može naplaćivati kao cenu koštanja kredita i ništa drugo - kaže za „Blic“ Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika „Efektiva“.

Ako i postoji određeni trošak obrade kredita, smatra naš sagovornik, banka bi morala da ga dokaže i da klijentu taksativno nabroji, a svakako ga ne može naplaćivati u procentualnom iznosu od vrednosti kredita.

Fantomska provizija
Gavrilović ukazuje i da je godišnja naknada za administriranje kredita fantomska provizija uvedena radi dodatne zarade.
- Imamo situaciju da banka reklamira kredit kao jeftin, nudeći ga klijentu kao kredit sa niskom kamatnom stopom, a s druge strane, naplaćuje mesečno ili godišnje održavanje kredita, time cena kredita raste, a klijent je obmanut da je uzeo jeftin kredit - objašnjava Gavrilović.

- Ukoliko banka i ima neki trošak prilikom obrade kreditnog zahteva, on mora biti isti za sve klijente i prikazan u određenom novčanom iznosu. Kada ga banka naplaćuje u procentualnom iznosu, od vrednosti kredita, ona za isti posao koji obavi sa dva klijenta, više novca naplati od onog koji je uzeo veći kredit - ističe Gavrilović.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
tekući računi naknade, provizije krediti keš krediti zarada banke