EUR 118,22 USD 104,00 CHF 104,74

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 10.12.18. :: 118.3017 rsd

Tekst objavljen: 26.10.2015 8:39        


Ukupna devizna štednja u bankama u Srbiji, na kraju septembra ove godine, iznosila je 8,6 milijardi evra, dok je dinarska štednja iznosila 42 milijarde dinara (oko 350 miliona evra) i od početka godine porasla je za četiri milijarde dinara ili 10,5 odsto. Kako je Tanjugu rečeno u NBS, uzrok tome su, u najvećoj meri, atraktivne kamatne stope i stabilni makroekonomski uslovi.

NBS: Dinarska štednja porasla 10,5 odsto

U prvih devet meseci ove godine devizna štednja uvećana je za oko 64,9 miliona evra, a poredeći stanja na kraju septembra ove i prethodne godine, devizna štednja je povecana za 100,1 milion evra.

U NBS kažu da dinarska štednja u proteklih nekoliko godina beleži kontinuiran rast, što ukazuje da su su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne.

"Atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu doprinosi cinjenica da je u dužem vremenskom periodu u domaćoj ekonomiji obezbeđena niska i stabilna stopa inflacije i relativna stabilnost deviznog kursa, kao i da je kamata od dinarske štednje izuzeta od plaćanja poreza u odnosu na kamatu od devizne štednje, pa ocekujemo da dinarska štednja nastavi da raste", kažu u NBS.

U ukupnoj štednji u bankama u Srbiji devizna štednja ucestvuje sa 96,1odsto, a dinarska sa 3,9 odsto, sa tendencijom rasta.

U deviznoj štednji najveće je ucešce štednje u evrima (91,5 odsto), štednja u americkim dolarima iznosi četiri odsto, u švajcarskim francima - 3,7odsto, dok je štednja u ostalim valutama u zanemarljivom procentu.

Put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav ima naša zemlja, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti, što je isplativije, rekao je Tanjugu profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Šoškić je poručio domaćim štedišama da, zbog slabih efekata mera koje je donela Evropska centralna banka, ne treba skoro očekivati rast kamatnih stopa u evrima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je da je razlog za veću štednju građana u dinarima - visoke kamate koje su se kretale i do sedam odsto godišnje na oročene dinare kod nekih domaćih banaka, kao i zbog toga što je dinar oslabio između 0,5 i 0,6 odsto prema evru i drugim devizama, u odnosu na prošlu godinu.

Đukić je Tanjugu rekao da je jezgro bankarskog sistema Srbije veoma stabilno, jer se kod 10 najvećih banaka, po visini bilansne sume, koeficijent adekvatnosti kapitala kreće od 15 do čak 40 odsto, imajući u vidu da je propisani minimum 12 odsto.

U Srbiji je 2001. godine na štednim računima građana bilo oko 348,3 miliona evra, 2002. oko 758,7 miliona evra, 2003. oko milijardu evra, 2004. oko 1,4 milijarde evra, 2005. štednja je premašila dve milijarde evra, 2006. bila je više od 3,3 milijarde evra, 2007. više od 5,1 milijardu evra, a 2008. godini na štednim računima u Srbiji je bilo oko 5,8 milijardi evra.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
dinarska štednja štednja u banci kamata na štednju rast dinarske štednje nbs

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana