EUR 118,03 USD 103,72 CHF 104,00

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.08.18. :: 118.0313 rsd

Tekst objavljen: 23.03.2015 14:06        


Nakon što je Narodna banka Srbije nedavno smanjila referentnu kamatu sa osam na 7,5 odsto, stvoreni su uslovi i za dalje smanjenje kamata na dinarske kredite u Srbiji, izjavio je danas predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije prof. Nebojša Savić.

NBS: Kamate na dinarske kredite već padaju

"Pad kamata na dinarske kredite je upravo ono što se već neko vreme dešava na tržištu", rekao je Savić u izjavi Tanjugu.
Nivo na kojem je referentna kamata danas, dodaje on, prilagođen je celini ekonomske politike koja se vodi u Srbiji, a da bi mogla i dalje da pada, potrebna je podrška fiskalne politike.

U meri u kojoj država bude uspešno sprovodila reformu javnih finansija, precizirao je on, u toj meri će i kamatna centralne banke moći da ide i niže sa trenutnih 7,5 odsto. Kako je kazao, efektivna referentana kamatna stopa sada oko 5 odsto.

"Monetarna politika reaguje na dešavanja na tržishtu i referentna stopa je već duži period na silaznoj putanji. Ona je snižena sa 10 odsto krajem 2013. na sadašnjih 7,5 odsto kako je obarana stopa inflacije. A tempo kojim bi mogla dalje da pada zavisiće primarno od efekata fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi", rekao je Savić.

Odgovarajući na pitanje šta bi se dogodilo kada bi centralna banka poslušala neke ekonomiste koji tvrde da bi referentnu kamatu trebalo drastično spustiti budući da je, primera radi, ona u Češkoj 0,05 odsto, on kaže:

"Ovde se moraju uzimati u obzir dve stvari. Prvo, da u Srbiji imamo dvovalutni sistem i da bi svaki višak dinara koji bi se pojavio pritiskao rast tražnje na deviznom tržištu. Drugo, efekti mera monetarne politike imaju odgođeno dejstvo od ostalih mera ekonomske politike, pa je zato potrebno prvo da se merama fiskalne konslodacije ostvare održivi rezultati. Zato monetarna politika mora biti odmerena i istrajna uvažavajući sve elemente aktuelnih privrednih kretanja u zemlji i okruženju".

Govoreći o inflaciji, Savić je rekao da, ukoliko je visoka, "inflacija je opasna bolest koja dovodi do prelivanja dohodaka", te se ne slaže sa zagovornicima ideje da je niska inflacija loša.
"Podsetio bih na gorka iskustva kroz koje smo prošli sa dve hiperinglacije u poslednjim decenijama i teškom mukom ostvarenom stabilizacijom inflacije na niskom nivou od septembra 2013. Visoka inflacija nikome nije donela korist osim uskom krugu onih koji se uz nju bogate. Srbija treba da inflaciju uvede u okvire ciljanog koridora tokom 2015. i da sprovodi monetarnu strategiju ciljanja inflacije", smatra Savić.

On se osvrnuo na trend u svetu gde je prihvaćeno da bi inflacija trebalo da se kreće oko dva odsto, dok je sada cilj Srbije dva puta viši - 4 odsto.
"Srbija u ovom periodu ima ciljanu inflaciju od 4 plus minus 1,5 odsto zbog potrebe da se otklanjaju postojeći cenovni dispariteti. Kako oni budu otklanjani i kada za to dođe vreme otvoriće se i pitanje da li treba smanjivati ciljani nivo na niži nivo, ali tek kada za to dođe vreme", zaključio je Savić.

Monetarna pozicija Srbije u ovom trenutku je takva da se inflacija kreće oko jedan odsto, a inflaciona očekivanja su u narednih 12 meseci - oko četiri odsto.
"Prema anketi Blumberga inflaciona očekivanja finansijskog sektora za sledećih dvanaest meseci u Srbiji su na nivou od 4 odsto, a Ipsosa i Ninamedije, koje uključuju i privredu, su na sličnim nivoima. To je jaka indikacija da se u Srbiji percepira da će inflacija u narednih godinu dana biti u granicama cilja i zato NBS vodi opreznu politiku, oprezno prilagođavajući i svoju referentnu kamatu onome što će se desiti u narednom periodu", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, inflaciona očekivanja su u ovom trenutku takva da bi trebalo da se, uz korekciju cena električne
energije, inflacija uskoro vratiti u okvire koridora.
"Na sadašnji nivo inflacije koji je ispod donje granice koridora ključan uticaj su imala dva faktora. Prvo, jak deflacioni pritisak iz međunarodnog okruženja vezan za pad svetskih cena nafte i drugo, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Kada je reč o kursu, Savić podseća da je osnovni zadatak centralne banke da obezbedi što manje oscilacije na dnevnom nivou - što i radi.
"Kurs dinara se formira na tržištu uz intervencije NBS koja ne cilja kurs več teži da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacijue kursa. Te intervencije ne utiču na njegova tržišna kretanja”, objašnjava on.

U okviru tih kratkoročnih oscilacija NBS, podseća on, od druge polovine 2012. interveniše i prilikom prekomernog jačanja dinara, što do tada NBS nije radila, i prilikom prekomernog slabljenja dinara.
"Na ovaj način je sužen raspon kratkoročnih oscilacija i svim učesnicima na tržištu, privredi i stanovništvu, stvoreni stabilniji uslovi. Što se tiče srednjoročnih kretanja kursa ona zavise pre svega od konkurentnosti i produktivnosti naše privrede i uspešnosti u sprovođenju strukturnih reformi", rekao je Savić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
dinarski krediti inflacija narodna banka srbije referentna kam referentna kamatna stopa Narodna banka Srbije nisze kamate na kredite kamata na dinarske kredite krediti dinarski niska inflacija