Inflacija u Srbiji iznosila je prošle godine 1,7 odsto a međugodišnji rast potrošačkih cena u januaru 2015. biće blizu nule, što bi bio istorijski minimum, ali se očekuje da će sredinom godine doći u granice cilja od cetiri plus/minus 1,5 odsto, saopšteno je danas u Narodnoj banci Srbije (NBS).
Viceguverner NBS Veselin Pješčić rekao je, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za februar 2015. godine, da je niska inflacija od 1,7 odsto u prošloj godini posledica snažnog pada cena primarnih poljoprivrednih proizvida, pada cene nafte na svetskom tržištu, i neočekivano niskog rasta regulisanih cena.
Pješčić očekuje da će u ovoj godini doći do rasta nekih regulisanih cena, pre svega cene struje, što će pogurati inflaciju u granice cilja u ovoj godini.
Prema procenama NBS, kako je preneo, pad bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije iznosio je lani 1,8 odsto, dok se u 2015. očekuje pad od 0,5 odsto, a to smanjenje pada u odnosu na prošlu godinu očekuje se zbog najavljenih investicija i mera fiskalne konsolidacije.
Deficit tekućeg računa u prošloj godini iznosio je oko dve milijarde evra, ili 5,9 odsto BDP-a, a u 2015. godini iznosiće oko 4,3 odsto BDP, pro čemu će najveći doprinos dati očekivani oporavak energetskog sektora, niže cene energenata i smanjenje potrošnje usled mera fiskalne konsolidacije, rekao je Pješčić.
Na novinarsko pitanje o tome kako bi pokretanje Železare Smederevo uticalo na devizni kurs, on je ukazao da intenziviranje proizvodnje u srpskoj čeličani stabilizujuće deluje na kurs dinara, koji je, prema njegovoj oceni, i dalje stabilan.
Povodom "sudbine" rešavanja kredita u švajcarskim francima, Pješčić je kazao da razgovori banaka i NBS i dalje traju.
Komentarišući moguće efekte programa Evropske centralne banke (ECB) o otkupu državnih hartija od vrednosti od banaka, čija primena treba da počne u martu 2015, viceguverner ocenio da to može uticati na rast srpskog izvoza i na povećanje likvidnosti domaćih banaka.
Pješić je dodao da će najavljene mere ECB sniziti troškove zaduživanja državi, privredi i bankama.
Što se tiče efekata jačanja dolara na svetskom tržištu, naveo je da je taj rast doveo do povećanja učešća javnog duga u BDP za pet procentnih poena.
Ostavi komentar