EUR 118,53 USD 103,40 CHF 103,78

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.10.18. :: 118.4887 rsd

Tekst objavljen: 04.11.2015 12:25        


Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Hans Peter Lankes izjavio je danas da kritičari niske inflacije u Srbiji nisu u pravu, jer niska inflacija omogućava lakše planiranje investicija, a posebno koristi ljudima sa skromnim zaradama i penzionerima. 

Ne treba da brinemo zbog preniske inflacije

Lankes je, u izjavi Tanjugu, rekao da bi preniska inflacija i takozvani deflacioni efekat, više trebalo da bude briga Evropske unije, nego Srbije, naročito što se očekuje povratak inflacije u ciljani koridor otprilike početkom sledeće godine.

"Ako potrošači očekuju snižavanje cena, logično je da odlažu kupovinu. Recimo, ako bi neko želeo da kupi auto, a svedok je snižavanja cena, on će odložiti kupovinu za narednu godinu kad očekuje dalje pojeftinjenje. To onda ima deflacioni efekat. Ali to ne vidim kao situaciju u Srbiji, naročito što je inflacija pozitivna, između jedan i dva odsto", rekao je Lankes.

Glavni ekonomista EBRD je podsetio da je proteklih godina inflacija u Srbiji bila veoma visoka, prelazila je 11 odsto u 2011, što, pored velikih troškova koje nosi, posebno pogađa ljude sa niskim primanjima, planiranje investicija čini mnogo težim i podstiče evroizaciju.

Narodna banka Srbije sada ima taj "luksuz" da dozvoli da inflacija bude ispod targeta, i da se vrati u ciljani koridor u 2016. (četiri, plus ili minus 1,5 odsto).

Govoreći o monetarnoj politici NBS, Peter je rekao da je centralna banka u Srbiji uspela da iskoristi popuštanje monetarne politike u evrozoni, pa da i sama popusti.

"Monetarna politika NBS takođe popušta, pa je referentna kamatna stopa pala sa prošlogodišnjih 9,5 odsto, na trenutnih 4,5 odsto. To je veoma pozitivna vest", rekao je Lankes.

Kvantitativno olakšavanje kojem je pribegla EU, pa svakog meseca u sistem upumpava 60 milijardi evra do septembra 2016, pomaže, kako je rekao, zoni evra jer je to "bezbednosna mreža za ekonomiju".
"Postoji širok konsenzus da su takva olakšavanja potrebna. Međutim, što to duže traje, više pravi distorzije. Ne želite situaciju u kojoj je novac veoma jeftin, a koja će trajati previše godina", rekao je Lankes.

On podseća da vlasnici kapitala traže prinos, a kada ga je teško naći u okruženju, jer su kamate veoma niske, oni postaju očajni i traže rizičnije investicije.

Lankes je podsetio da je kamata Evropske centralne banke (ECB) na istorijski niskom nivou, a kvantitativno olakšavanje se prelilo i na evrozonu, Jugoistočnu Evropu, pa zato te zemlje popuštaju monetarnu politiku.

"Ako ECB ''zategne'' politiku u budućnosti, to će uticati na kamate svuda u evrozoni. A do zatezanja bi moglo da dođe ako dođe i do rasta, pa ECB zaključi da kvantitativno olakšavanje više nije potrebno i počne da balansira politiku u skladu sa rastom cena", objašnjava on.

To bi, prema njegovim rečima, zapravo bio pozitivan kontekst, a u tom smislu, i okruženje u kojem bi i Srbija i Centralna Evropa imale dobre rezultate.

"Tada bi zemlje i mogle da priušte više kamate", poručuje Lankes.
Komentarišući rast euribora ili libora, međubankarskih kamata za koje su vezani krediti sa deviznom klauzulom, on je rekao da kada bi te kamate rasle, to bi bio prvi signal da je došlo do normalizacije ekonomske situacije.

"Oni su veštački na istorijski niskom nivou i u ovom trenutku ne oslikavaju oportunitetni trošak novca. I sve dok to tako traje, mi ćemo videti investicije koje možda nemaju mnogo ekonomskog smisla. Zato što su jeftine", rekao je Lankes.

U Srbiji, dodaje, na kamate utiče i domaća politika, makro okvir, ali i spoljni kontekst.
"Kamate za preduzeća su u Srbiji pale sa oko prosečnih 16 odsto prošle godine, na oko 10 odsto ove godine. I tako je lakše finansirati dugoročne investicije, jer kad su kamate visoke fokus je na kratkoročnim investicijama", objasnio je Lankes.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
inflacija srbija 2015 kamate investicije