Zvanični kurs Evra za dan 07.12.20. :: 117.5846 rsd
Tekst objavljen: 19.06.2016 17:31        


Poreznici zatvaraju pumpe jer nema dokaza za nastali višak ili manjak derivata, što dovodi u pitanje poreklo robe.

Nema krađe goriva uz fiskalni račun

Od ukupno 125 kontrolisanih benzinskih pumpi u Srbiji, Poreska uprava zatvorila je od početka godine 45. Kontrole, najčešće zajednički sa tržišnom i metrološkom inspekcijom, biće nastavljene i narednih meseci. Na red će doći svaka od 1.120 javnih pumpi, koliko ih ukupno ima, kaže u razgovoru za „Politiku” Nenad Krtolica, v. d. pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije.

– Cilj je smanjenje sive ekonomije i to kroz kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, izdavanja fiskalnih računa, kao i usaglašavanja stanja goriva u rezervoarima sa podacima koji se unose u poslovne knjige. Istovremeno kontrolišemo i da li su svi radnici na pumpi prijavljeni, objašnjava Krtolica.

Na pitanje da li postoji zakidanje prilikom točenja goriva pa se u rezervoar sipa i do 15 litara više nego što je proizvođač automobila predvideo, Krtolica kaže da ima vozila u koje staje i više nego što je propisano, ali ako je tehnika na pumpi ispravna i ako se odmah dobije ispravan fiskalni isečak sa upisanom izdatom količinom, vremenom izdavanja goriva i PIB-om poreskog obveznika, zakidanje je nemoguće. Zato je važno odmah zahtevati fiskalni račun, insistira on.

Od kako su kontrole počele vlasnici pumpi negoduju zbog zatvaranja objekata, koje po zakonu može da traje i do 60 dana.

– Nije nam cilj da objekat bude dugo zatvoren, jer gube i pumpa i država. Sedam dana smatra se kao odgovarajuća mera. Ali, ako ista pumpa ponovi grešku, objekat može biti zatvoren na duži rok – kaže on i dodaje da, ipak, ima više pumpi koje posluju po zakonu.

Privremenim zatvaranjem benzinske stanice gube prodajnu maržu, koja nije niska, dok je državni budžet uskraćen za porez na gorivo koje bi bilo prodato, dok o visini novčane kazne odlučuju prekršajni sudovi. Dosadašnja kontrola na terenu pokazala je da problemi, između, ostalog, nastaju u delu koji se odnosi na ažurno praćenje i unos temperaturnih razlika u pumpni izveštaj u skladu sa Zakonom o trgovini i Pravilnikom o evidentiranju prometa.

– Interes je da pumpa radi po zakonu, ali i da se zaštite potrošači tako što će dobiti onoliko goriva koliko su stvarno platili – kaže Krtolica.

Upitan kako se biraju pumpe koje kontrolišu, on kaže, da Poreska uprava ima uvid u evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa i kada nešto nije u redu, kreće u kontrolu.

–U kontrolu idemo na osnovu analize rizika, ali i prijave potrošača koji nas obavezuju da reagujemo. Kontrolišemo sve pumpe, kako manjih privrednih društava, tako i velikih, da bi se na licu mesta uverili da je stvarno sve po zakonu – objašnjava Krtolica.

Ono zbog čega dolazi do problema s vlasnicima, kojima se zatvaraju objekti, jeste što u najvećem broju slučajeva nema dokaza za nastali višak ili manjak na pumpi, što dovodi u pitanje poreklo robe.

– Do viška ili manjka goriva na pumpi može doći zbog temperaturne razlike između goriva u cisterni i spoljne temperature, zaduženja goriva na referentnoj temperaturi i prodaje goriva na stvarnoj temperaturi, kao i neispravne, nebaždarene tehnike na objektima. Bitno je znati da je takozvana referentna temperatura od 15 stepeni osnov za obračun prijema goriva na objektima, kao i iskazivanja stanja zaliha goriva. Viškovi i manjkovi mogu se javiti i kao posledica izdavanja goriva na pumpnim automatima preko dozvoljenih zakonskih odstupanja od 0,5 odsto – objašnjava naš sagovornik.

Prodavac sam može da utvrdi zašto je došlo do viška, ili manja. Obavezan je da evidentira eventualna odstupanja svakodnevno i kada kontrola dođe da da izveštaj na uvid. Sva goriva se leti šire, pa razlika u spoljnoj i temperaturi goriva može biti veća od 10 stepeni. Isto je i zimi, kada se mogu javiti manjkovi u rezervoarima, jer se gorivo skuplja, kaže Krtolica.

– Ukoliko se tokom kontrole utvrdi da prodavac nema dokaz o viškovima ili manjkovima, ta roba može biti predmet zloupotrebe i pumpa se zatvara, kaže on.

Manjak može da nastane i prilikom prijema robe, ukoliko je dobavljač natočio prevozniku manje robe od one koju je naručila pumpa. Za takav manjak, kaže on, traži se od prodavca da ima dokaz zašto je manje goriva natočeno. Dokaz je zapisnik o reklamaciji prema dobavljaču i rešenje o opravdanosti. Ako ga nema, što je uglavnom slučaj u praksi, pumpa se, takođe, zatvara.

– Tehnički kvar na automatu može često biti razlog za manjak goriva. Tokom kontrole takođe se traži dokaz – zapisnik nadležnih službi. Ukoliko dokaza nema, objekat ide pod ključ i plaća se kazna, kaže on.

Provera stanja u rezervoarima moguća je i na licu mesta, kako poreski obveznik, odnosno vlasnik pumpe, ne bi pomislio da su inspektori objekat zatvorili iz nekog drugog razloga, zaključuje Krtolica.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
krađa goriva gorivo fiskalni računi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana