Zvanični kurs Evra za dan 27.11.20. :: 117.5834 rsd
Tekst objavljen: 01.07.2015 11:52        


Analitičar Stratfora Džordž Fridman u svojoj najnovijoj analizi ocenjuje da je grčka kriza presudna za Nemačku, koja ne sme da dopusti da se Evropom proširi pobuna dužničkih država protiv mera štednje. 

Nemačka ne sme da pusti Grčku iz evrozone

Za njega su neverovatne tvrdnje da grčki izlazak može dovesti do kolapsa evra, jer je Grčka mala zemlja i ne postoji ni jedan razlog zašto bi njeni postupci imali tako dalekosežne posledice na zajedničku valutu, sem da bi Grčka mogla da postavi presedan za ostatak Evrope, što predstavlja strah Nemačke.

"To se ne bi desilo kada bi ostatak Evrope bio u redu, ali on to nije. Španija, na primer, ima skoro jednako strašne parametre nezaposlenosti kao Grčka - 23 odsto".
Prema njegovom mišljenju, iluzija je da je situacija u Grčkoj, što je bolji izraz od reci "kriza", sada kada se toliko dugo razvija - konacno dostigla krajnju tačku.

Fridman smatra da je krajnja tačka trenutak gde ni Grci ni Nemci ne mogu da prave više ustupaka, dodajući i da je u samoj Grčkoj krajnja tačka odavno prošlost.
On ukazuje da su plate naročito u državnom sektoru smanjene, nezaposlenost je 26 odsto, a više od 50 odsto mladih ispod 25 godina je nezaposleno, a da se u međuvremenu, jaka ekonomska aktivnost dešava na neoporezovanim ilegalnim tržištima.

"Grci duguju novac institucijama EU i MMF-u, ali niko nikada nije stvarno mislio da su oni mogli da vrate ove kredite. Evropski kreditori - konkretno, Nemci, koji kontrolišu evropske pregovore sa Grcima - su nedavno dostigli svoju krajnju tačku. Nemci su moćni, ali krhki", smatra Fridman, preneo je "Kurir".

On ukazuje da Nemci izvoze oko jedne cetvrtine svog bruto domaceg proizvoda u zonu evropske slobodne trgovine, a sve što preti toj trgovini preti ekonomiji i socijalnoj stabilnosti Nemačke.

"Cilj Berlina je da se zadrži netaknut ne samo evro, već i zonu slobodne trgovine i moć Brisela nad evropskom ekonomijom", istakao je Fridman.
On kaže da je Nemačka do sada izbegavala krajnju tačku krize beskrajnim nizom sporazuma sa Grčkom koje Grci nisu mogli da poštuju. To niko nije ni očekivao, ali je to omogućilo Berlinu da tvrdi da su Grci kapitulirlai pred nemačkim zahtevima za štednju. Ta navodna kapitulacija je pomogla Nemačkoj da drži u redu druge zadužene evropske zemlje.

Prema rečima Fridmana, za Nemce, Grčka predstavlja branu, a šta je iza brane je nepoznato, a Nemci nisu mogli da tolerišu rizik da se brana razbije. Kada bi Grčka radikalno promenila politiku, a izbegla ekonomsku i socijalnu katastrofu, onda bi i ostale evropske zemlje mogle da odluče da slede isti put.

"Zato je Nemačka želela da spreči bankrot, i da prikaže iluziju grčke saglasnosti. Druga opcija je bila da se pokažu bolne posledice odbijanja Grčke da nastavi da igra prvu utakmicu", smatra Fridman.
On podseća da je Siriza dobila izbore na obavezi da se ublaže mere štednje, i insistiranju da i poverioci dele veći deo tereta dugova, dok je nemački stav da je dužnik moralno odgovoran za dug.

Kako on kaže, iako su Grci bili neodgovorni za bezbrižno pozajmljivanje novca, evropske banke su takođe bile neodgovorne što su dozvolili da ih nadvlada pohlepa.
Fridman ocenjuje i da bi grčko povlacenje iz evrozone imalo smisla.

To bi stvorilo haos u Grckoj za neko vreme, ali i omogucilo da Grci pregovaraju sa Evropom pod jednakim uslovima. Oni bi plaćali dugove Evropi u drahmama čiju vrednost utvrđuje grčka Centralna banka, i jednostrano bi mogli da određuju isplate.

Finansijska tržišta bi bila zatvorena za Grke, ali bi oni imali moć valutne kontrole, kao i trgovinskih propisa, okrećući trgovinu od Evrope, na primer, prema Rusiji ili Bliskom istoku. To baš nije budućnost koja obećava, ali budućnost nije ni situacija u kojoj se Grčka sada nalazi, napominje Fridman.

Bol Grcke zbog povlačenja iz evrozone bi bio ozbiljan. Ali, ako drugi vide Grčku kao preteču događaja, a ne izuzetak, mogu izračunati da bol restrukturiranja jednostranog duga ima smisla i da on vraća Grcima valutu kojoj bar mogu sami da upravljaju.

"Strah poverilaca je da Grcka može odstupiti od evra, ne zbog institucionalnog kolapsa, već zbog svesti da suverena valuta može pomoci naciji u problemu", zaključio je Fridman.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
grčka kriza grčka ekonomija Nemačka evrozona dug aranžman sa mmf drahma evro

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana