Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić poručuju da ulaganje u proizvodnju gljiva može da bude isplativ posao i pozivaju zainteresovane građane da ulažu u proizvodnju gljiva i da se udruže u specijalizovane zadruge za gajenje gljiva, koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela"
Prema informaciji Privredne komore Srbije, Republički zavod za statistiku Republike Srbije ne prati proizvodnju pečuraka u zaštićenom prostoru.
Na osnovu grube lične procene magistra Ivanke Milenković, bazirane na proceni proizvodnje komposta za proizvodnju šampinjona, godišnja proizvodnja u Srbiji, iznosi 3.500 - 4.000 tona šampinjona, navedeno je u saopštenju iz Krkobabićevog kabineta.
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u 2017. godini je, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, sakupljeno 9.441 tona pečuraka iz prirode, a 2018. godine 9.203 tone, što je tri puta više u odnosu na 2015. godinu, kada je sakupljeno svega 2.896 tona.
U periodu od 2015 do 2019. godina, Republika Srbija je prosečno godišnje izvozila pečuraka u vrednosti od oko 5,2 miliona evra i to na tržišta Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije...Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode i to lisičarke sveže i rashlađene, vrganji sveži, rashlađeni i sušeni. Uvoz pečuraka je neoporedivo manji. Srbija na godišnjem nivou uveze oko 20 tona pečuraka. U 2019. godini za uvoz pečuraka je plaćeno više od 70.000 evra.
Ministar Milan Krkobabić naglašava da svoju šansu za zasnivanje isplative proizvodnje gljiva, budući i sadašnji proizvođači mogu da uvećaju ako se udruže u zadruge.
"Podaci da je izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza deluje optimistički. Ali, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima", ističe Krkobabić.
Održiva proizvodnja na površini od 400 kvadrata
Da proizvodnja jestivih gljiva u kontrolisanim uslovima, koja nije radno zahtevna delatnost, može da bude isplativa za poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, smatra i magistar Ivanka Milenković, visokospecijalizovani stručnjak za gljive, koja je znanje sticala na univerzitetu Vagenigen u Holandiji. Milenkovićeva kaže da četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji u postojećem prostoru može da ima održivu proizvodnju šampinjona na površini od najmanje 400 kvadrata, za šta je neophodno uložiti oko 67.000 evra.
Oko 16.000 evra je potrebno investirati u sisteme za ventilaciju i klimatizaciju, koji moraju da budu instalirani na jednom mestu, zatim oko 10.000 evra u stalaže čija visina zavisi od visine objekta, te oko 4.000 evra za izolaciju, osvetljenje i sitne građevinske radove - čime ukupna investicija za opremanje objekta iznosi oko 30.000 evra. Na to treba dodati i varijabilne troškove - za obezbeđivanje neophodnih 200 tona komposta godišnje potrebno je uložiti još oko 20.000 evra, čime ulaganja prve godine dostižu oko 50.000 evra.
Još 17.000 evra neophodno je za kupovinu 80 metara kvadratnih pokrivke, električnu energiju, vodu i rad četiri radnika. Za kupovinu dehidratora neophodno je uložiti još 30.000 evra.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Cena u maloprodaji oko 1,8 evra za kilogram
Od 400 kvadratnih metara, u pet turnusa godišnje koji se obnavljaju na dva do dva i po meseca, može se očekivati godišnja proizvodnja oko 40 tona šampinjona.
Domaćinstvo svoj optimalni model poslovanja može naći ako šampinjon prodaje samostalno na zelenim pijacama ili maloprodajama, čime može da ostvari cenu od oko 1,8 evra za kilogram - veću cenu za oko 0,5 evra po kilogramu u odnosu na veleprodajne.
Prema rečima Ivanke Milenković realno je očekivati vraćanje uloženog za oko tri godine.Po kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP), varijabilni troškovi u proizvodnji šampinjona iznose 19,79 evra po kvadratnom metru, dok su ukupni prihodi 41,38 evra po kvadratnom metrui. Bruto zarada je 21,59 evra po kvadratnom metru, što na površini od 400 kvadrta iznosi 8.636 evra.
das 70,000 eur da opremis 400m2 prostora i onda zaradis 8000 godisnje... 8-9 godina samo da vratis investiciju koja nikako nije mala za nase uslove. bolje posaditi lesnik ili orah koji zahteva mnogo manje ulaganje oko 25000 po ha) i pre osme godine uz dobro odrzavanje dodjes do pozitivne nule. za razliku od pecuraka, kod vocarstva nemas opremu koju kasnije ne mozes nikome da prodas ako iz nekog razloga hoces da odustanes, povadis stabla i parcela spremna, no jos nisam cuo da je neko vadio lesnik, orah ili badem posto je potraznja u srbiji ogromna i u potpunosti zavisimo od uvoza. svaka investicija mora da ima neku odrzivu pozitivnu matematiku a ovo sa pecurkama nit je pozitivno, nit odrzivo.