Potrošači koji u svojim domovima nemaju centralno grejanje imaju mogućnost da za zagrevanje svojih stanova ili kuća koriste takozvane obnovljive izvore energije, kao i gas, drva, ugalj itd.
Stručna javnost ne spori kvalitet koje nudi tehnologija poput toplotnih pumpi i podnog grejanja, ali naglašava da je to ipak dostupnije građanima sa „dubljim džepom“ pa tako onima koji su skromnijih platežnih mogućnosti preporučuju pelet kao znatno jeftiniju varijantu.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, naglašava za Danas da su toplotne pumpe prilično skupe te da su praktične samo za bogatije građane dok se podno grejanje isplati samo kod novogradnje.
– Zagrevanje stanova pomoću toplotnih pumpi je veoma učinkovito, ali problem predstavlja visoka cena opreme koju treba instalirati kako bi se stanovi ili kuće zagrevali na taj način. Podno grejanje je već dostupnije širem sloju potrošača međutim isplati se samo u slučaju da se ugradi u nove kuće. Ako je reč o objektima koji su već podignuti, to košta papreno mnogo. Potrebno je skinuti postojeći parket i izgraditi ispod kuće potrebnu infrastrukturu, to jest čitav niz cevi, što znatno povećava troškove – navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, s obzirom na visinu životnog standarda u Srbiji potrošačima koji nemaju centralno grejanje daleko se više isplati da se greju na pelet a tamo gde postoji distributivna mreža da se za te potrebe snabdevaju gasom.
– Pelet je veoma praktičan način za zagrevanje stanova, može da koristi postojeće peći, a njegova cena je takva da je dostupna potrošačima. Pri tome reč je i o obnovljivom izvoru energije, što mu posebno daje na vrednosti jer se u Srbiji sve više insistira na korišćenju takvih izvora – ističe Vuletić. On dodaje da je zagrevanje domaćinstava na gas ipak najjeftinije i najpraktičnije rešenje za potrošače od svih pomenutih.
– Pored toga što nudi komfor i što je jeftino, korišćenje gasa nudi mogućnost i da se pored zagrevanja domaćinstva taj energent koristi i za kuvanje. Problem ipak predstavlja to što ne mogu sva domaćinstva da koriste gas već samo ona koja se nalaze u onim delovima kroz koje prolazi distributivna mreža – kaže Vuletić. Da je korišćenje gasa veoma isplativo pokazuje podatak da troškovi grejanja „plavim energentom“ u ovoj grejnoj sezoni iznose 42.000 dinara i da je jedini povoljniji način zagrevanja domaćinstava korišćenje najjeftinijeg drveta.
Ona domaćinstva koja se greju na pelet u ovoj grejnoj sezoni su za te svrhe izdvojila 66.000 dinara. Stručna javnost smatra da su cene tog ogreva neopravdano visoke. Naime, trgovci iskorišćavaju činjenicu da je velika potražnja za peletom, ali s obzirom da se pelet dobija iz biomase kojom je Srbija bogata cene tog ogreva bi svakako trebalo da budu značajno niže nego što su sada.
S druge strane, toplotne pumpe se pak, kažu upućeni, odlikuju vrhunskim kvalitetom i omogućavaju iskorišćavanje besplatnog toplotnog potencijala iz zemlje, vazduha i podzemnih voda. Cene toplotnih pumpi se kreću u rasponu od dve do skoro devet hiljada evra.
– Ono što vam toplotna pumpa omogućava pored fantastičnog komfora i efikasnog grejanja jeste i izuzetna ušteda energije. Jednostavno rečeno, za razliku od svakog drugog uređaja za grejanje, kod koga morate da platite mnogo više energije nego što iskoristite, kod toplotne pumpe je to suprotno.
Naprotiv, višestruko više dobijete energije nego što platite – kaže za Danas Čedomir Lazarević, inženjer prodaje u kompaniji Vizman. On dodaje da kada govorimo o troškovima jednog sistema grejanja uvek treba razmisliti da li želimo da prođemo bolje investiciono ili eksploataciono.
– Investiciono gledano toplotna pumpa zahteva izvesno ulaganje, međutim u eksploatacionom smislu toplotna pumpa je najbolje rešenje. Danas je cena toplotne pumpe prihvatljivija nego ranijih godina, pa se iz tog razloga sve više ljudi odlučuje za prelazak na ovakav sistem grejanja – navodi Lazarević.
Cene toplotnih pumpi vazduh/voda se kreću od 3.500 evra, a najprodavaniji modeli imaju snagu od osam kilovata i koštaju oko 4.000 evra, dok pumpe snage 16 kilovata koštaju više od 8.000 evra. Zbog visine početne investicije ovakva oprema se uglavnom nabavlja na kredit, a proizvođači neretko imaju ugovore sa pojedinim bankama, tako da se zajam može dobiti pod povoljnijim uslovima.
Kada je pak reč o podnom grejanju, upućeni tvrde da je njegova osnovna prednost u odnosu na centralno što je za odvijanje procesa potrebna daleko niža temperatura vode. Cene podnog grejanja kreću se u rasponu od 15 do 40 evra po kvadratnom metru. Koliko će ugradnja podnog grejanja koštati zavisi i od podloge koja se koristi, tipa cevi i još nekih drugih faktora.
Postovani citaoci istu kolicinu energije platcete 3-4 puta jeftinije ukoliko umesto peleta koristite secku.Ni jedna toplana u skandinavskim zemljama ne radi na pelet vec na secku..Mi cemo i dalje lutati kao cure u magli dokle god nam ministri energetike mogu biti sa zavrsenimfakul fakultetom politickih nauka.Gradjani Srbije SRETNO.
Cenu peleta diktiraju monopolisti. Prijatelj vlasnik stovarišta kada je sredinom prošle zime došlo do nestašice peleta rekao mi je da su dogovorom veštački izazvali nestašicu da bi podigli cene! Zato su realne cene u Srbiji nemoguće.