Njihov zadatak je da svakodnevno ugovaraju ture, usklađuju vozače, zahteve klijenata, utovar i istovar robe, da prate dokumentaciju, carinske procedure i rokove
Oni su dispečeri međunarodnog drumskog saobraćaja, a radno vreme im često traje i kada se kancelarije zatvore. Kamioni su na putu 24 sata, nepredviđeni problemi su svakodnevica, pa od brzine njihove reakcije često zavise troškovi i kvalitet usluge.
Jedan zastoj na granici, kvar ili kašnjenje mogu da poremete čitav plan, pa se upravo zato od dispečera traži odlična organizacija, koncentracija i da brzo donose odluke.Poslednjih godina ovo zanimanje privlači sve više pažnje, pre svega zbog priča o dobrim zaradama i relativno brzom ulasku u transportnu industriju.
Osim u velikom broju domaćih kompanija, dispečeri drumskog saobraćaja, posao mogu da pronađu i u stranim filijalama koje pokrivaju evropsko ili američko tržište. Sagovornici „Infostuda“ iz prakse, obrazovanja i udruženja, slažu se da je posao perspektivan i da zarade često premašuju prosek, ali upozoravaju da iza toga stoje velika odgovornost i da se industrija u kojoj dispečeri rade poslednjih godina suočava sa ozbiljnim izazovima – od manjka profesionalnih vozača i zadržavanja na granicama do ograničenja boravka vozača u zemljama Šengena.
Praksa je najbolja škola
Budući saobraćajni inženjer, student Saobraćajnog fakulteta Mihailo Isailović, već tri godine radi kao dispečer u firmi “TransProm„. Počeo je bez ikakvog predznanja, ali je uz pomoć i podršku kolega postepeno učio posao i postao samostalan. Posao je lako pronašao, a veruje da za njegovu trenutnu branšu dolaze još bolja vremena.– Suština mog posla je da roba što brže i efikasnije stigne od tačke A do tačke B.
U mom slučaju, to znači organizaciju transporta na relaciji Italija-Srbija. Ispred mene su mape, rute, različita dokumentacija, telefoni koji stalno zvone i sve to treba držati pod kontrolom. Kompanija raspolaže sa 20 kamiona koji robu iz Srbije trasnportuju u Italiju, Nemačku i Holandiju i nazad, kaže Mihailo i dodaje da je u hodu naučio mnogo dodatnih zadataka kao što su špedicija, finansije i tehničko održavanje.
Radni dan mu formalno traje od osam do 16 časova, ali u praksi posao retko staje kada ode iz kancelarije. Kamioni su na putu 24 sata dnevno, a problemi se ne mogu predvideti – kvarovi, zadržavanje na granici ili komplikacije sa dokumentacijom, krađe robe…Zato dispečer međunarodnog drumskog saobraćaja treba da bude spreman da mu telefon zazvoni i usred noći.
– Posao je vrlo dinamičan. Kancelarija deluje kao Wall Street, svi smo na telefonima, ugovoraju se poslovi, rešavaju situacije. Nikada nije mirno i stalno se nešto dešava, priča naš sagovornik i dodaje da je za njegov posao potrebna snalažljivost i razmišljanje “izvan granica”, kao i poznavanje stranih jezika za komunikaciju sa dobavljačima iz inostranstva, a engleski se podrazumeva.
PREPORUKA
Koji biznis se isplati da se pokrene? Radi se svega 10 minuta, a zarada je odlična
biznis
Gazde po selu dobro plaćaju, a nema ko da radi - Posao od kog može lepo da se zaradi
vest
Penzionerka Ljubica razvila biznis uz pomoć TikToka
savet
Kako kaže, za ovaj posao, fakultet je poželjan, ali nije obavezan, ali obrazovanje otvara prostor za brže napredovanje i širi izbor pozicija u logistici i transportu.
– Industrija transporta je u ekspanziji u Srbiji. Već ima dosta stranih firmi koje su otvorile svoja predstavništva, a zarade dispečera zaviseod obima posla i broja klijenata i u proseku se kreću od 800 do 1.400 evra.Posao bih preporučio mladima jer verujem da svako ko provede nekoliko godina u transportnoj firmi, nakon toga svaki posao radiće sa lakoćom.
Nakon posla dispečera više ne može ništa da iznenadi niti uplaši, zaključuje kroz smeh Mihailo.
Logistika i transport poslovi budućnosti
Da interesovanje za ovu oblast ne raste samo među mladima koji traže prvi posao, već i među budućim studentima, potvrđuju i podaci Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. U prvu godinu osnovnih studija upiše se 350 studenata, na master – još oko 150 studenata, a na doktorske 20.
Osnovne studije u proseku završi polovina upisanih studenata, a master 100 studenta.Dekanprof. dr Milorad Kilibardakaže za „Infostud“ da poslednjih godina posebno raste interesovanje za logistiku.
– To usmerenje pruža širok spektar znanja i mogućnosti zaposlenja u logističkim, špediterskim i transportnim kompanijama, trgovinskim lancima i sistemima, proizvodnji, različitim uslužnim sistemima, ali i kompanijama koje se bave informaciono komunikacionim tehnologijama i softverskim alatima u logistici i lancima snabdevanja.
Na fakultetu postoji i posebno usmerenje Drumski i gradski transport, na kojem se izučavaju različiti predmeti posvećeni organizaciji drumskog transporta robe i poslovima dispečera, za kojim takođe vlada interesovanje, kaže prof. dr Kilibarda. On dodaje da potreba tržišta za logističkim stručnjacima godišnje raste u proseku 12–15 odsto, a da se od modernih kadrova traži i rad sa softverskim alatima, razumevanje ekonomije, prava i komunikacije, kao i poznavanje stranih jezika.
- Trenutno na našem tržištu nedostaje oko 20 odsto inženjera iz oblasti logistike, transporta i saobraćaja. Naše inženjere čeka siguran posao i svi koji završe studije na Saobraćajnom fakultetu odmah se zaposle. Kroz bogatu saradnju sa privredom razvijamo programe stručne prakse i praktične nastave, a dobar deo naših studenata se zaposli već na završnim godinama studija i pre samog diplomiranja. Logistika i transport su profesije budućnosti, a naši stručnjaci su konkurentni i na domaćem i na svetskom tržištu rada, poručuje prof. dr Kilibarda.
Zadaci, vešine i izazovi posla
Kristina Jezdić Bekčić iz Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ potvrđuje da je potražnja za ovim kadrom velika.
– Prema podacima Udruženja, 3.251 firma učestvovala je u raspodeli dozvola za međunarodni prevoz 2026. godine, a ukupan broj firmi koje obavljaju domaći i međunarodni prevoz sigurno je veći.
Kako kaže, osim svakodnevnog praćenja vozila i vozača, posao dispečera zahteva i organizaciju rada vozača, praćenje utovara i istovara robe, pripremu dokumentacije i strateško planiranje resursa kako bi transport bio što efikasniji i ekonomičniji.
– Organizacione i komunikacione sposobnosti su obavezne, kao i brzina i preciznost u radu. Često moraju da reaguju na više problema istovremeno – od kašnjenja na granici, preko promena u dokumentaciji, do reorganizacije ture kada vozilo nije dostupno, objašnjava ona i dodaje da su dispečeri koji imaju veliko radno iskustvo ovoj delatnosti, vrlo cenjeni.
Sagovornica smatra da su najveći izazovi nedostatak profesionalnih vozača, velika zadržavanja vozila na graničnim prelazima i stalno donošenje novih obaveza po zemljama. Ipak, drumski transport je nezaobilazna privredna grana na koju se oslanja domaća privreda, pa profesiju preporučuje mladima koji vole dinamičan posao.
Ostavi komentar