Bez obzira koji kredit planirate da podignete, pripremite se da će bankari povlačenjem izveštaja iz Kreditnog biroa proveriti da li postoji neko dugovanje u prethodne tri godine. Upravo od tog izveštaja zavisi da li će vam odobriti kredit
Neurednost odnosno kašnjenje u izmirivanju obaveza građana predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada se dospela rata po osnovu kredita ne izmiri u roku od dva meseca, računajući od dana dospeća rate. Isto važi i za nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu.
Kreditni biro sadrži podatke o tekućim obavezama, kao što su obaveze po osnovu kredita, lizinga, tekućih računa i kartica, a tu su i podaci o potencijalnim obavezama, pozajmicama po tekućim računima i datim jemstvima (žirantima) po kreditima drugih građana. U njemu se nalaze neurednosti u izmirivanju dospelih obaveza koja uključuju iznos i vreme trajanja.
Ukoliko vam je potreban izveštaj iz Kreditnog biroa, on se može dobiti na lični zahtev, koji se podnosi u bilo kojoj banci ili kod Kreditnog biroa, a dostavlja se onako kako klijent želi - faksom, mejlom, poštom. Građanima je omogućeno i preuzimanje u prostorijama Kreditnog biroa.
Prvi izveštaj koji građani preuzmu u toku kalendarske godine je besplatan,dok se ostali plaćaju po standardnoj tarifi.
Nažalost, mnogih u izveštajima se prikazuju pozitivni i negativni podaci o aktivnim uslugama, kao i o onima koje su otplaćene ili ugašene u prethodne tri godine.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Za tačnost podataka u izveštajima Kreditnog biroa odgovorne su banke, lizing kompanije i svi oni koji su te podatke dostavili i samo oni imaju mogućnost i obavezu da ih redovno ažuriraju i isprave, ukoliko se ustanovi da je reč o pogrešnom ili neažurnom podatku. Podatke u sistemu može da promeni samo banka.
Na pitanje da li i koliki kredit može da se podigne bez uvida u Kreditni biro,Vladan Vasić, finansijski konsultant za Kurir odgovara: "Nijedan". Nažalost, kod nas ne postoji banka koja ne koristi podatke ove službe. Postoje one finansijske institucije koje imaju olakšavajuću kreditnu politiku, ali se takva praksa ulaska u crvenu zonu, ipak, ne odobrava.
- Treba imati u vidu da koliko je on dobar za banku, toliko je i za klijenta, iako se sa tim oni verovatno ne bi saglasili - kaže Vasić. - Banka može da da ponudu pozajmice bez uprosečavanja. To praktično znači da ako 10 odsto ljudi u Srbiji ne vraća redovno kredit, onda banka mora da se ugradi u cenu. Tako bi i oni koji nikada nisu ušli u crveno imali lošije uslove, iako redovno izmiruju svoje obaveze. Usluge bi bez biroa bile sigurno 10 do 15 odsto više.
Ostavi komentar