EUR 117,59 USD 106,35 CHF 107,23

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.09.19. :: 117.5843 rsd

Tekst objavljen: 24.01.2016 16:00        


Predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Zoran Petrović ocenio je da će 2016. godina biti izazovna za bankarski sektor, jer je na srpskom tržištu prisutno previše banaka, ali i kada je reč o rešavanju problema problematičnih kredita.  

Previše je banaka na tržištu Srbije

"Više nije tajna da ima previše banaka za srpsko tržište. Na BDP od 33-34 milijardi evra, dolazi 29-30 banaka", rekao je Petrović u izjavi Tanjugu.

Konkurencija je, kako je kazao, visoka, ali statistički, gotovo svaka treća banka beleži gubitke.
"Svakome želim dobro na srpskom tržištu, ali ako pogledate profitabilnost bankarskog sektora mereno relativnim pokazateljima, u 2014. svega je jedan odsto povratka investiranog kapitala. Unazad pet-šest godina povraćaj investiranog kapitala je izuzetno nizak", ukazao je Petrović i naveo da je najbolja godina bila 2010. sa više od pet odsto, dok je svake sledeće godine povraćaj bio manji.

To je, kako je kazao, u poređenju sa drugim tržištima u regionu ili u centralnoj i istočnoj Evropi, malo.
"Banarski sektor zato na strani troškova pokušava da napravi boljitak i da bude efikasniji, pa otuda smanjenje broja zaposlenih i filijala. Ono što nas čeka ove godine je nastavak tih trendova", smatra on.

Petrović je ocenio da se u narednom periodu, uprkos novim dolascima i investitorima, može očekivati dalja konsolidacija bankarskog sektora.

"Oni učesnici na tržištu koji imaju mali udeo i koji ostvaruju slabe rezultate, nemaju perspektivu na ovom tržištu", kazao je.

Prema njegovim rečima, 2016. će biti izazvana i po pitanju nastavka rešavanja nenaplativih kredita (NPL).
Ne može se, kako je rekao, očekivati sistemsko rešenje u vidu dolaska treće strane koja će preuzeti problem.

Država, dodaje, para nema i u redu je da to ne radi, a tržište u Srbiji nije atraktivno za NPL-ove, dok je s druge strane, upitno i šta to sve od kolaterala u bankarskom sektoru postoji.

"Mislim da će se rešenja nalaziti u pojedinačnoj aktivnosti svake banke. Tu se dosta radi, te očekujem da ćemo uz rast ekonomije, koji će biti dinamičniji, uz dodatni napor pojedinačnih banaka u rešavanju konkretnih plasmana, krajem ove godine imati bolju sliku", rekao je Petrović.

Govoreći o međubankarskim kamatnim stopama koje su se prepolovile u proteklih godinu dana, referentna kamata NBS, ali i Belibor, Petrović je rekao da je to posledica veoma niske kamate Evropske centralne banke, i podsetio da je Euribor ušao u minus.

"Vidimo da ECB namerava da produži svoj program kvantitativnih olakšica, pa očekujemo da će kamate na evro i dinar ostati na niskim nivoima", rekao je on.

Petrović je rekao da određeni uticaj na kamate imaju i dešavanja u SAD, te će dosta toga zavisiti od odluke američkog FED-a kojim tempom će menjati osnovnu kamatu.

Kako je rekao, kako bi se održale niske kamate na dinarske kredite, veoma je važno da vlada nastavi sa svojim procesom reformi.

"Na odličnom smo putu fiskalne konsolidacije i jako je dobro da tako nastavimo i u ovoj godini. Najveći izazov su pre svega strukturne reforme, rešavanje problema najvećih državnih preduzeća koja gutaju velike sume iz budžeta. Ali ako budemo rešili te probleme, imaćemo šansu da sačuvamo niske kamatne stope za domaću valutu", zaključio je Petrović.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke nbs bankarski sistem

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana