Nemačka, Italija, Velika Britanija, Meksiko i Brazil su na pragu recesije, kriza je prisutna i u Singapuru i Hong Kongu, dva manja, ali bitna finansijska i trgovačka centra, a dve trećine velikih svetskih ulagača predviđa recesiju u narednih godinu dana. Mada svetska ekonomija zabrinjavajuće usporava, prerano je da se proglasi kolaps, smatraju britanski analitičari
Prema analizi londonske kompanije za makroekonomska istraživanja Capital Economics, pet velikih svetskih privreda je na pragu rececije, od kojih su tri evropske: Britanija, Italija i Nemačka.
Rast britanske privrede je opao u drugom kvartalu ove godine, u Italiji rast stagnira, a Nemačka beleži loše privredne rezultate tri uzastopna meseca koja prethode junu. Izvan Starog kontinenta, Meksiko je zamalo izbegao ulazak u recesiju tokom poslednja dva kvartala, ali ne i Brazil koji je ušao u recesiju u drugom kvartalu ove godine.
Svih pet navedenih zemalja ubraja se u 20 najvećih svetskih ekonomija. Singapur i Hong Kong, dva manja, ali bitna finansijska i trgovačka centra, takođe su u krizi.
Investitorski pesimizam
Iako je smanjenje privrednog rasta u svakoj od navedenih pet zemalja prvenstveno izazvano domaćim faktorima, globalni pad industrijske proizvodnje i gubitak poverenja u poslovanje dodatno su pogoršali situaciju. Kineska ekonomija raste najsporijim tempom u poslednje tri decenije usled trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama, a slabi izgledi za značajniji rast prate i druge, do nedavno, brzorastuće ekonomije, ocenjuje se u analizi.
Međunarodni monetarni fond smanjio je svoje procene globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu na 3,2%, što je najmanje od 2009 godine, a prognoze su revidirane i za 2020. godinu na 3,5%. Ovakva kretanja se odražavaju i na velike ulagače, od kojih dve trećine predviđa recesiju u narednih 12 meseci.
Pet rizičnih
Nemačka privreda uveliko zavisi od izvoza svojih proizvoda u Kinu i SAD, a kriza u svetskoj automobilskoj industriji se veoma negativno odrazila na nemačke proizvođače automobila. Najvažniji ekonomski pokazatelji od kraja prošle i tokom prve polovine ove godine sugerišu da je zlatna decenija nemačke privrede „na zalasku“.
Iako Nemačka strahuje od posledica „haotičnog“ Bregzita, „tvrdi“ rastanak sa EU bi najviše pogodio britansku privredu, čiji privredni rast se smanjuje prvi put od 2012. godine. Mada se očekuje rast britanske privrede u trećem kvartalu, ukoliko izađe iz EU bez dogovora, ulazak u recesiju je neizbežan, upozorava se u analizi.
U Italiji su glavni razlozi krize slaba produktivnost, visoka stopa nezaposlenosti kod mladih, veliki javni dug i politička previranja.
Preko okeana, pad ulaganja u Meksiku, kao i sve veći pritisci na uslužni sektor doveli su ovu državu na rub rececije, dok je Brazil, najveća ekonomija u Latinskoj Americi, opterećen slabom industrijskom proizvodnjom i visokom nezaposlenošću.
Bez panike, ali…
Stručnjaci Capital Economics-a ocenjuju, međutim, da uprkos navedenim podacima i evidentnom usporavanju svetske privrede, pre svega industrijske proizvodnje, pojedini delovi tržišta i dalje funkcionišu dobro, naročito kada je reč o novim tehnologijama. Stoga je prerano da se proglasi novi kolaps svetske privrede, ali analitičari istovremeno upozoravaju na tri velika rizika da do njega ipak dođe.
Prvi je trgovinski rat između SAD i Kine, koji ako nastavi da eskalira „mogao bi katasrofalno uticati na poverenje u globalnom poslovanju“. Drugi rizik predstavlja loša politika centralnih banaka, što dovodi do negativne reakcije na finansijskim tržištima, a posledićno i u celoj privredi. Treći rizik je uslužni sektor, na koji, uprkos činjenici da je u porastu, i te kako utiče opadanje industrijske proizvodnje.
Ostavi komentar