BEOGRAD, 29. maj (Tanjug) - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar-april 2015. iznosi 10,044 milijarde dolara, uz pad od 14,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok u evrima, obim razmene iznosi 9,0087 milijardi i veći je 5,3 odsto na godišnjem nivou. Deficit iznosi 1,609 milijardi dolara, što je 9,2 odsto manje na godišnjem nivou. Izvezeno je robe u vrednosti od 4,2175 milijardi d
BEOGRAD, 29. maj (Tanjug) - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar-april 2015. iznosi 10,044 milijarde dolara, uz pad od 14,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok u evrima, obim razmene iznosi 9,0087 milijardi i veći je 5,3 odsto na godišnjem nivou.
Deficit iznosi 1,609 milijardi dolara, što je 9,2 odsto manje na godišnjem nivou. Izvezeno je robe u vrednosti od 4,2175 milijardi dolara, što je 15,4 odsto manje, a uvezeno robe za 5,8265 milijradi dolara, 13,8 odsto manje na godišnjem nivou, saopstio je Republički zavod za statistiku.
Kako se navodi, pad izvoza i uvoza, i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izražene u dolarima, rezultat je jačanja ove valute u odnosu na dinar i evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 3,78 milijardi, i to je povećanje od 4,2 odsto u poredjenju s istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5,2252 milijarde,što je 6,2 odsto više.
Deficit izražen u evrima iznosi 1,4416 milijardi evra, što je 11,8 odsto više nego u isto vreme lane.
Pokrivenost uvoza izvozom je 72,4 odsto i manja je od one u istom periodu prošle godine, kada je iznosila 73,8 odsto, dodaje se u saopštenju.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (30,5 odsto), Beogradski region (21,0 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,4 odsto), a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,2 odsto), zatim Region Vojvodine (28,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,7 odsto), a oko 0,6 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Iz Zavoda napominju da su podaci o izvozu i uvozu po regionima dati prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,4 odsto, sledi roba za široku potrošnju, 38,6 odsto i oprema, 7,9 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,2 miliona dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,9 odsto, roba široke potrošnje, 18,5 odsto, i oprema, 10,5 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,1 odsto (765,0 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Italija (811,1 milion dolara), Nemačka (503,8), Bosna i Hercegovina (352,9), Rumunija (286,2) i Ruska Federacija (201,4).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pojedinačno, bili su Nemačka (689,9 miliona dolara), Italija (637,6), Ruska Federacija (636,6), Kina (482,4) i Madjarska (273,8).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,6 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner za Srbiju jesu zemlje CEFTA, s kojima je ostvaren suficit u razmeni od 493,2 miliona dolara, kao rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i razne vrste pića) i obuće. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvoždje i čelik, kameni ugalj i briketi, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 722,2 a uvoz 229,0 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 315,4 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je s bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit s Italijom, Rumunijom, SAD.
Najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit s Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Madjarskom, Turskom, Švajcarskom, Austrijom.
Prema odsecima Standardne medjunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju drumska vozila (605,1 mil. dolara), električne mašine i aparati (292,0), žitarice i proizvodi od njih (255,1), povrće i voće (194,7) i gvoždje i čelik (185,8). Izvoz ovih pet odseka čini 36,3 odsto ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učesćem u uvozu su drumska vozila (605,9 mil. dolara), prirodni gas (321,3), nafta i naftni derivati (316,1), električne mašine i aparati (219,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (193,9), a njihov uvoz čini 28,4 odsto ukupnog uvoza, precizira se u saopštenju.
A samo u aprilu 2015. izvezeno je robe u vrednosti od 1,0922 milijarde dolara, što čini pad od 20,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1,4693 milijarde dolara (-21,5 odsto).
Izraženo u evrima, izvezeno je robe za 1,0096 milijardi, što je 1,4 odsto više, a uvoz je iznosio 1,3588 milijardi evra, što je 0,2 odsto više.
Ostavi komentar