Rusija će smanjiti državnu podršku ekonomiji u 2021.
Moskva
Razlog su rastući troškovi servisiranja sve većeg državnog duga, koji je posledica odgovora na pandemiju kovida 19 i kolaps cena nafte, najavio je ministar finansija Anton Siluanov.
Usled iscrplejnih mogućnosti za jačanje javnih finansija, Rusija je u 2020. više nego udvostručila zaduživanje na domaćem tržištu kapitala, podigla neke poreske stope i povećala državnu potrošnju, ublaživši istovremeno svoje budžetske propise koji štite ekonomiju od spoljnih šokova, prenosi Rojters.
Vanredna ruska državna potrošnja za podršku ekonomiji dostigla je ove godine 4,5 posto bruto domaćeg proizvoda, a u 2021. će biti smanjena na 1,0 procenat BDP-a, rekao je Siluanov danas novinarima.
„Ako bismo nastavili istu politiku kao ove godine, izvukli bismo novac iz privrede... Ne možemo povući svu likvidnost sa tržišta i finansirati potrošnju“, dodao je on.
Ministarstvo finansija prikupilo je gotovo 5,3 biliona rubalja (71,89 milijardi dolara) prodajom državnih obveznica OFZ na domaćem tržištu 2020. godine, pri čemu su najveći deo obveznica kupile velike banke što je smanjilo nivo likvidnosti u rubljama u međubankarskom sistemu.
Rusija se mora vratiti primeni budžetskih pravila 2022. godine, rekao je Siluanov, aludirajući na budžetski sistem koji su pohvalili MMF i Svetska banka.
„Vodimo odgovornu politiku za razliku od drugih zemalja koje preplavljuju i koje će preplaviti svoje ekonomije novcem“, naveo je.
Udeo javnog duga u BDP-u Rusije dostigao je 20 posto, što je nivo koji Ministarstvo finansija ne želi da pređe, dok će troškovi servisiranja duga porasti na 1,4 biliona rubalja do 2023. godine sa ovoodišnjih do 800 milijardi rubalja.
Siluanov je rekao da u planu nije povećanje poreza, a Rojters napominje da je taj stav iznošen i prethodnih godina, što međutim nije sprečilo vladu da u 2020. podigne porez nekim sektorima i Rusima koji zarađuju više od oko 67.800 dolara godišnje.
Oporavak globalnih cena nafte pomoći će Rusiji da u 2020. godini ostvari budžetski deficit od 3,9 posto BDP-a, što je manje od ranije predviđenih 4,4 procenta, zaključio je Siluanov.
Ostavi komentar