Ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana u Srbiji na kraju decembra 2017. godine iznosili su oko 2.306 milijardi dinara, što je 0,3 odsto više nego u novembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić rekao je da je porast kredita pravnih lica u decembru prošle godine, u odnosu na kraj 2016. godine, oko četiri do pet odsto, što je "simbolično" povećanje zaduženja.
"Krediti privredi su 2008. godine i 2009. rasli po 50 odsto godišnje i zbog toga tako malo povećanje kredita u prošloj godini ne raduje, jer to znači da su smanjene investicije koje se, uglavnom finansiraju iz kredita, što će za posledicu imati slabiji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekao je Dugalić.
Krediti preduzećima u decembru iznosili oko 1.392 milijardi dinara i za 0,3 odsto su bili veći nego u novembru, a pozajmice građana su povećane za 0,3 odsto, na oko 865,8 milijardi dinara, dok su zajmovi preduzetnika smanjeni za 0,6 odsto, na oko 48,5 milijardi dinara.
Među kreditima stanovništva gotovinskih zajmovi su imali rast od jedan odsto u odnosu na novembar prošle godine, poljoprivredni su pali za 1,3 odsto, sambeni su smanjeni za 0,2 odsto, dok su potrošački pali za 8,5 odsto.
U decembru je kasnila otplata 8,7 odsto odsto ukupnih kredita u Srbiji.
Do 8. januara u Srbiji je registrovano 17.684 kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, od čega vrednost 265 preko 20 miliona dinara, a 89.669 kredita je sa valutnom klauzulom u evrima, a od toga je 320 sa vrednošću preko 20 miliona dinara.
U docnji je krajem decembra prošle godine bilo 11,1 odsto kredita privrede, 11,2 odsto kredita preduzetnika i 4,6 odsto kredita građana.
Dugalić je rekao da je urednost otplate kredita sve veća i da se zbog prodaje loših kredita među bankama i čišćenja bilansa popravlja profitabilnost banaka, a da to otvara mogućnost da se odobrava sve više kredita.
Na pitanje zašto opada broj stambenih kredita, on je rekao da postoje dva razloga i da je jedan mala zasićenost stanovništva tim pozajmicama.
"Drugi razlog je što je nizak standard građana koji ne mogu da odvoje novac za učešće, iako su kamate izuzetno niske i iznose tri odsto što nikad nije bilo, a i rate nisu visoke", rekao je Dugalić.
Odgovarajući na pitanje da li će se smanjivati broj banaka Dugalić je rekao da će se nastaviti trend ukrupnjavanja banaka kao i u svetu i dodao da je broj zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije sa 32.342 zaposlena u 2008. godini pao na 23.342 koliko je u bankama radilo i 2004. godine.
"Srpsko tržište je malo i nema dovoljno klijenata da bi se pojedine banke opredelile samo za jednu vrstu klijenata", rekao je on komentarišući međubankarsku preprodaju "malih" klijenata u koje spadaju građani.
Dugalić je istakao da je dobro da sada u bankarskom sektoru ima sve više domaćih investitora i da banke mogu da kreditno finansiraju rast BDP Srbije od planiranih 3,5 odsto.
Ostavi komentar