LJUBLJANA, 29. maja (Tanjug) - Slovenija će od 1. novembra početi da prima prve zahteve za isplatu starih deviznih štediša Ljubljanske banke iz Hrvatske i BiH, budući da je na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava preuzela obaveze te banke. Zakonski predlog koji je slovenačka vlada donela juče predvidja da će štediše ili njihovi pravni naslednici morati zahteve sastavljene na posebnom formularu da predaju ličn
LJUBLJANA, 29. maja (Tanjug) - Slovenija će od 1. novembra početi da prima prve zahteve za isplatu starih deviznih štediša Ljubljanske banke iz Hrvatske i BiH, budući da je na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava preuzela obaveze te banke.
Zakonski predlog koji je slovenačka vlada donela juče predvidja da će štediše ili njihovi pravni naslednici morati zahteve sastavljene na posebnom formularu da predaju lično ili poštom Slovenačkom fondu za sukcesiju u roku od 25 meseci, prenela je hrvatska agencija Hina.
"Fond će u roku od tri meseca da donese rešenje o svakom zahtevu i štediši pošalje informativni proračun. Ako na taj proračun ne podnese žalbu, sredstva ćemo doznačiti na njegov račun, a ako se žali, vodiće se upravni spor", rekla je za ljubljanski dnevni list "Dnevnik" direktorka fonda za sukcesiju, Ana Polak Petrič. Zbog obima tog posla predvidja se zapošljavanje dodatnih tridesetak službenika, dodala je ona.
"Očekujemo oko 300.000 zahteva koji će se verifikovati uporedjivanjem s bazom podataka Ljubljanske banke, odnosno njenih podružnica u Zagrebu i Sarajevu", rekla je za današnje "Delo" državna sekretarka u slovenačkom ministarstvu finansija, Irena Sodin.
Baza podataka Ljubljanske banke Zagreb je sredjena, pa se tu ne očekuju problemi, dok je drukčije s podacima o štedišama u BiH, prenose slovenački mediji.
Kako navodi "Dnevnik", slovenačka vlada intenzivno razgovara s BiH da im preda bilans Ljubljanske banke Sarajevo, koja je u vreme rata bila nacionalizovana, a dok se to ne dogodi zahtevi štediša iz BiH neće moći da se razmatraju.
Predlogom zakona, koji je vlada premijera Mire Cerara donela juče, predvidja se da će se za podmirenje starih deviznih štediša u Hrvatskoj i BiH potrošiti ukupno 385 miliona evra, u šta su uračunate glavnica, kamate i upravni troškovi celog postupka.
Zakon još mora da bude potvrdjen u parlamentu. Sredstva bi se osigurala najvećim delom u budžetima za iduće dve godine, o čemu će poslanici odlučivati ove jeseni.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je presudu po kojoj Slovenija mora da preuzme obaveze prema štedišama Ljubljanske banke u Hrvatskoj i BiH i da ih isplati na jednak način kako je isplatila štediše u Sloveniji.
Dug iznosi oko 257 miliona evra, ne računajući kamate.
Slovenačka vlada očekuje da će najviše rezervi kod starih štediša izazvati predlog da se njihovi depoziti, koji im 25 godina nisu bili dostupni, isplate uz kamatu od 1,79 odsto za najveći deo tog razdoblja, odnosno od 1993. do 2015. godine, bez obzira na ugovorenu kamatu izmedju štediša i bivše Ljubljanske banke.
Ljubljanski "Dnevnik", koji se poziva na izvore u ministarstvu finansija, navodi da su se pri utvrdjivanju takve kamate predlagači zakona rukovodili motivom da štediše dobiju vrednost svojih depozita iz vremena kad su ulagali novac u banku.
Pri tome je, navodi list, kamata od 1,79 odsto odredjena s obzirom na tadašnje kretanje kamatnih stopa u Nemačkoj, budući da je najveći deo stare devizne štednje bio u nemačkim markama.
Ostavi komentar