Srbija je posle 14 godina isplatila staru deviznu štednju građanima, koja se devedesetih godina nalazila kod domaćih državnih i privatnih banaka.
Pre nedelju dana prestalo je i trgovanje obveznicama štednje na Beogradskoj berzi i time se završila finansijska epoha isplate jedne od najatraktivnijih hartija od vrednosti, pišu Večernje novosti. Država je isplatom poslednje rate izmirila dug od 4,2 milijarde evra i pokazala da je najsigurniji dužnik, a štediše su, uz kamatu, ipak došle do ušteđevine. Nažalost, oko 600.000 građana kojima su depoziti tokom devedesetih godina bili "zamrznuti" nisu dočekali svoje uloge.
Najveći broj građana koji je dobijao svake godine svoje rate sa devizama ponovo je stavljao na štednju, naročito u periodu od 2006. do 2010. godine, kada je kamata bila enormno visoka i dostizala 11 odsto na godišnjem nivou. Mali se procenat odlučio za štednju u dinarima, ali je, na primer, 2003. godine prinos u domaćoj valuti bio i najveći, čak 18 odsto. Ipak, nesvakidašnje za naše prilike bilo je ulaganje u obveznice i trgovina na Berzi.
Isplata duga države građanima bila je pretvorena u obveznice i podeljena u 14 rata sa rokom dospeća svakog 31. maja u godini. U prve tri godine isplaćeno je sa 700.000 evra oko 90 odsto "sitnih" štediša. Ko je želeo mogao je da proda obveznice pre vremena ili da čeka rok za isplatu rate u punom iznosu sa dva odsto godišnje kamate.
“Ko je kupio obveznice 2002. godine sa rokom dospeća 2016. platio ih je negde 14,5 evra, mogao je te obveznice ovih dana da proda za 100 evra”, ukazuju brokeri.
Mnoga preduzeća i strane kompanije shvatile su da se obveznicama stare devizne štednje mogu kupiti preduzeća iz procesa privatizacije uz popust. U jednom trenutku bilo je više od 100 brokerskih firmi dok ih danas posluje tek 35. Kroz kupovinu obveznica stare devizne štednje na Berzi, ali i van nje, zarađivali su i naši građani, a još više stranci.
Štediše Beobanke, Jugobanke, Investbanke, Beogradske banke, Dafiment banke, Jugoskandika... nerado se sećaju devedesetih. Država je svake godine morala da izdvaja oko 350 miliona evra za vraćanje duga. U prvoj godini svi su dobili po 276,3 evra, u drugoj 380 evra, a 2004. godine po 530 evra. U prve tri godine je izmiren najveći broj "sitnih" štediša. Nakon toga isplata je zavisila od iznosa štednog uloga.
Ovo je lažna vest - štedišama Inos banke nije vraćeno ama baš ništa - nikoga nije bilo briga za njih i niko dije dobio ništa.