Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi. To pokazuju novi podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council). Iako je prema njihovim brojkama, naša zemlja kupila samo 1,7 tona ove godine, to je bilo dovoljno za top 10 na listi
Ono što je takođe zanimljivo, jeste da je među 163 države i teritorije čije podatke objavljuje Svetski savet za zlato, Srbija jedina zemlja koja je od 2011. naovamo isključivo kupovala zlato. S druge strane, Nemačka je jedina država koja je svake godine prodavala. Sve ostale države koje su se upustile u trgovinu, imale su transakcije u oba smera.
Ono što je još vidljivo jeste da je Srbija najveće kupovine imala 2020. (pet tona), prošle godine (8,2 tone) i 2019. (10,2 tone).
Poljaci najveći kupci
Ove godine ubedljivo najviše zlata za svoje rezerve kupila je centralna banka Poljske – čak 67,2 tone. Sledi Azerbejdžan koji je kupio 18,7 tona (za ovu državu zlato pribavlja državni naftni fond). Treća je Kina sa kupovinom od 16,8 tona, četvrta Turska sa 14,8 tona i peti Kazahstan sa 14,7 tona.
Uzbekistan se oslobađa dela zlata
Na strani prodaje, najaktivniji je bio Uzbekistan koji je prodao 27,1 tonu zlata. Daleko iza je Singapur sa prodatih 10,2 tone (za celu prošlu godinu su prodali 10,1 tonu). Rusija je u 2025. smanjila rezerve za 3,1 tonu, Filipini za 1,7, a top 5 u prodaji zaokružuje Nemačka sa 1,3 tone. Preostale četiri države prodavale su manje od tonu u prvih pet meseci.
Bliski istok podstakao kupovinu
Kako je nedavno saopštila ova organizacija, samo u maju je kupljeno 20 tona zlata nakon što je eskalirao konflikt na Bliskom istoku. To je značajan skok u odnosu na april kada je kupljeno 12 tona, ali i manje od proseka u poslednjih 12 meseci koji je dostizao 27 tona. Savet očekuje da bi sukobi u regionu Bliskog istoka mogli ponovo da ojačaju privlačnost zlata u očima centralnih banaka koje žele da zaštite rezerve od geopolitičkih šokova.
I ovaj region, ali i sukob u Evropi snažno su povećali potražnju za zlatom u poslednjih nekoliko godina. Centralne banke su bile veliki kupci jer oni koji upravljaju rezervama žele da smanje oslanjanje na dolar i da se usmere na druge valute i zlato. Nedavno istraživanje saveta pokazalo je da nameravaju da i dalje povećavaju rezerve u zlatu. Među predstavnicima 72 centralne banke koje su učestvovale u anketi, 95% je reklo da očekuje da će globalne rezerve biti povećane u narednih godinu dana. A polovina je potvrdila i da će njihove zlatne rezerve biti veće.
U anketi sprovedenoj prošle godine, na ista pitanja potvrdne odgovore je dalo 81% odnosno 29% ispitanika. To ukazuje na rast planova za nove kupovine.
Ko ima najviše zlata i gde je tu Srbija
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ubedljivo najviše rezervi u zlatu imaju SAD – 8.133,5 tona. Sledi Nemačka sa 3.350 tona, MMF, Italija, Francuska, Rusija, Kina i Švajcarska dok su ostali ispod granice od 1.000 tona. Kada je reč o Srbiji, poslednji podaci Svetskog saveta pokazuju da imamo 49,8 tona zlata. Po tom parametru je Srbija daleko ispred zemalja bivše Jugoslavije (Svetski savet nije objavio podatak za Hrvatsku i Crnu Goru). Severna Makedonija ima 6,9 tona, a Slovenija i BiH 3,7 odnosno 3,5 tone.
Podaci Svetskog saveta pokazuju da se pojedine zemlje u velikoj meri oslanjaju za zlato. To je posebno slučaj sa onima na vrhu liste kao što su SAD, Nemačka, Italija i Francuska. Ovaj dragoceni metal čini više od tri četvrtine rezervi ovih država. Ipak, obim rezervi u zlatu ne korespondira uvek sa ekonomskom snagom države. Tako je udeo zlata u rezervama Japana samo 6,9%, Kine 6,7%, Singapura 5,3%, Emirata 3%, a Islanda tek dva procenta.
Šaroliko je i kod manje razvijenih zemalja. Bolivija, recimo, drži čak 91,5% rezervi u zlatu. Tu je i Venecuela sa udelom od 89,8%. Uzbekistan koji je bio najveći prodavac u ovoj godini, u rezervama ima 355,5 tona zlata i ono čini 76,4% rezervi.
Generalno se smatra da je dobro za države da imaju što više zlata u rezervama. Na ovaj dragoceni metal se gleda kao na dobar instrument za odbranu od visoke inflacije i devalvacije valute odnosno predstavlja oslonac u slučaju rizika da dođe do ekonomske krize.
Zlato je politički neutralna imovina jer njegova vrednost najmanje trpi u slučaju promena politika jedne zemlje. Univerzalno ga prihvataju širom sveta. U slučaju inflacije zadržava ili povećava svoju vrednost što omogućava da vlasniku sačuva vrednost imovine u slučaju pada valute.
S druge strane, držanje zlata ne donosi zaradu od kamata ili dividendi koju daje druga imovina. Iako je generalno stabilna imovina, i zlato može značajno da menja svoju cenu. Ako je cena u padu držanje velike količine može da predstavlja veliki gubitak. I na kraju, držanje zlata nosi troškove skladištenja, osiguranja i dr.
Cena zlata u ovom veku je u snažnom usponu. Dok je početkom dvehiljaditih bila i ispod 300 USD za uncu, sada je desetostruko skuplje i trenutno cena premašuje 3.300 USD.
Ostavi komentar