EUR 117,59 USD 103,62 CHF 108,29

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 08.06.20. :: 117.5821 rsd

Tekst objavljen: 29.12.2018 14:29        


U oktobru, u Srbiji je izdato 2.237 građevinskih dozvola, što je za 16,8 procenata više nego istog meseca prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, kažu za Kamaticu.

Šta kada Vam nesavesni investitor ošteti zgradu ili kuću?

Sa druge strane, koliko tačno ima gradilišta koja nisu prijavljena niti imaju građevinsku ni bilo koju drugu dozvolu, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi. Čini se da se taj broj menja iz dana u dan. Primeri se mogu videti gotovo svakodnevno.

U beogradskom naselju Voždovac može se videti gradilište na kome se zidaju tri zgrade, i pored toga što je na tabli prikazana izgradnja samo jedne zgrade, slična situacija je i na Dušanovcu, gde je dozvoljena gradnja – prizemlje, tri sprata, i potkrovlje, a jedan investitor podigao je ukupno šest spratova i sve to bez ikakve prijave radova. Iako su stanari ulice u kojoj se gradi zgrada više od deset puta prijavljivali nelegalnu gradnju inspekcija nikada nije izašla na teren, niti je gradilište zatvoreno.

Dozvole u brojkama

Posmatrano prema vrsti građevina, izdato je 82,7 odsto dozvola za zgrade i 17,3 odsto za ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 68,5 procenata odnosi se na stambene i 31,5 procenata na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove, ukupno 66,9 posto.

Poseban problema svima koji žive u neposrednoj blizini gradilišta, odnosno u kućama koje se graniče sa parcelom gde se gradi zgrada, je to što veliki broj investitora ne obezbeđuje iskopnu jamu za postavljanje temelja. Tada se pomera okolno zemljište kao i statika objekta na susednoj parceli, i dolazi do oštećenja ili u ekstremnim slučajevima i pada nekog od zidova sa objekta pored ili potpuno urušavanje istog.

Najbolje obezbeđenje iskopne jame je postavljanje šipova, ali investitorima je to dodatni trošak i zbog toga to najčešće i izbegavaju.

Koja je procedura ukoliko dođe do oštećenja objekta na susednoj parceli?

Kada dođe do oštećenja objekta, vlasnik prvo mora da pozove građevinsku inspekciju, koja u najkraćem roku mora da izađe na teren, napravi zapisnik i konstatuje šta se sedilo. Sa građevinskom inspekcijom trebalo bi tražiti i dolazak sudskog veštaka građevinske struke. On je dužan da napravi „izveštaj o uzroku i posledici štete i vrednost sanacije i adaptacije oštećenog objekta“.

U tom izveštaju trebalo bi da je taksativno navedeno šta je sve oštećeno i napisana procena koliko sva oštećenja koštaju. Svako oštećenja mora da bude i slikano, a nakon toga, građevinski inspektor bi trebao da zatvori gradilište, obustavi sve radove i naloži investitoru da prvo popravi sva oštećenja koja je napravio, a tek onda nastavi gradnju svog objekta. U teoriji bi trebalo tako, u praksi se to skoro nikada ne dešava.

Najviše gradilišta u Beogradu

Iz podataka Republičkog zavoda za statistiku može se videti da se trenutno najviše gradi u Beogradu i okolini 24,5 procenata, od predviđene vrednosti novogradnje. Zatim sledi Južnobačka oblast 10,6 procenata, Sremska oblast 9,4 odsto, Šumadijska 8,1 procenat i Pčinjska oblast 7,5 procenata. Učešće ostalih oblasti iznosi od 0,1 do 6,6 odsto.


Oštećeni imaju tri opcije

Jedna je da se dogovori sa investitorom i da on o svom trošku ceo objekat vrati u prvobitno stanje, kao i pre oštećenja. Druga opcija je da investitor plati iznos štete, pa oštećeni sam traži majstore i popravlja. Ako dogovor sa investitorom nije moguć, ostaje samo tužba sudu. U tom slučaju procenjena vrednost štete koju je radio veštak ne važi, već se uzima srednja vednost od tri ponude koje dostavljaju građevinske firme ili drugi izvođači radova.

Kako su Kamatici objasnili oštećeni sugrađani kojima je investitor oštetio kuću - ukoliko investitor ne želi da popravi štetu, niko ga ni ne prisiljava na to. Gradilišta se zbog toga skoro nikad ne zatvaraju, niti investitor oštećeni objekat vraća u prvobitno stanje. U tom slučaju ostaje jedino tužba sudu, ali taj spor može da traje godinama. I ovo je jedan od slučajeva kada država ne štiti svog građanina, ni njegovu imovinu.

Nakon stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata od 1. januara 2015. do kraja avgusta ove godine, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, zbog krivičnog dela „građenje bez građevinske dozvole” podneto je oko 500 krivičnih prijava protiv poznatih učinilaca. I to samo na opštinama Stari Grad, Vračar, Zvezdara, Savski venac i Palilula.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
izgradnja objekta objekti kamatica nekretnine investitori

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana