Ostava pored kuhinje, hodnik koji odvaja spavaće sobe od dnevnog boravka i velika soba koja po potrebi može da se podeli na dve. Ovakva rešenja, karakteristična za stanove građene između 1975. i 1990. godine, i danas imaju svoje pristalice.
Istraživanje kvaliteta stanovanja u Srbiji pokazalo je da su stariji stanovi dobili bolje ocene za funkcionalnost rasporeda i mogućnost preuređenja, dok je novogradnja bolje ocenjena kada je reč o toplotnom komforu i održavanju.
Kada se u oglasima pojave dva stana iste kvadrature, kupci najčešće porede cenu, broj soba, sprat i lokaciju. Međutim, tek kada uđu u stan, mogu da procene koliko je prostor zaista praktičan za svakodnevni život. Upravo te razlike bile su predmet istraživanja sprovedenog tokom 2025. godine, čiji su rezultati objavljeni u međunarodnom naučnom časopisu Buildings. Studiju su radili profesor dr Đorđe Alfirević, Tanja Njegić, Sanja Simonović Alfirević i Sanja Nikolić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Prema rezultatima istraživanja, stanovi građeni između 1975. i 1990. godine bolje su ocenjeni po rasporedu prostorija, prostoru za odlaganje stvari i mogućnosti prilagođavanja potrebama porodice. S druge strane, novogradnja je dobila bolje ocene za toplotni komfor i jednostavnost održavanja.
Zašto su stanovi iz doba Jugoslavije imali praktičniji raspored?
Kako objašnjava Alfirević, projektanti su nekada više pažnje posvećivali svakodnevnim potrebama porodice. Dnevni boravak i spavaće sobe često su bili fizički odvojeni, vodilo se računa o prirodnom osvetljenju, a ostave su bile sastavni deo stambenog prostora. Hodnici su obezbeđivali veću privatnost ukućanima, dok su ostave rasterećivale kuhinje i ormane.
Danas na projektovanje često utiče potreba da se raspoloživa površina što bolje komercijalno iskoristi. Prostor koji je nekada bio namenjen hodniku ili ostavi neretko se koristi za dodatnu sobu ili povećanje stambenog prostora. Takva rešenja mogu imati svoje prednosti, ali problem nastaje kada porodici kasnije zatreba dodatni prostor za odlaganje stvari ili drugačiji raspored prostorija.
Jedna soba mogla je lako da postane dve
Jedna od zanimljivijih karakteristika starijih stanova bila je takozvana deljiva soba. U pojedinim stanovima iz sedamdesetih i osamdesetih godina projektovana je veća prostorija koja je naknadno mogla da se podeli na dve manje. Tako je porodica mogla da prilagođava stan promenama svojih potreba, na primer kada deca porastu i zatreba im više privatnosti.
Prema Alfirevićevim rečima, propisi iz 1983. godine za sobu namenjenu dvema osobama po pravilu su predviđali širinu od 4,20 metara, uz mogućnost naknadne podele. U kasnijim propisima zahtev za deljivošću je izostavljen, a minimalna širina sobe za dve osobe u dvosobnim i većim stanovima određena je na 2,80 metara. Ova razlika pokazuje koliko se pristup projektovanju promenio i koliko mogućnost budućeg preuređenja zavisi od prvobitnog rasporeda.
Čak bi i deo stanara novogradnje radije živeo u starijem stanu
Istraživanje je pokazalo da bi oko 68 odsto ispitanika koji žive u stanovima iz socijalističkog perioda prednost dalo dobro adaptiranom stanu iz tog vremena. Zanimljivo je da bi isti izbor napravilo i oko 30 odsto ispitanika koji danas žive u novogradnji. Autori istraživanja napominju da na takve odluke mogu uticati navike, lična iskustva i vezanost za prostor.
Još jedan podatak pokazuje koliko je prilagodljivost stana važna. Čak 41,6 odsto ispitanika navelo je da je već napravilo neku prostornu izmenu u svom domu. Najčešće je reč o pomeranju pregradnih zidova, spajanju prostorija, zastakljivanju terasa ili promeni namene pojedinih soba. Razlozi su uglavnom praktični - proširenje porodice, odrastanje dece ili potreba za prostorom za rad od kuće.
PREPORUKA
Gde su najjeftiniji stanovi u Srbiji? U ovom gradu kvadrat košta manje od 1.000 evra
analiza
Svaki drugi građanin razmišlja o selidbi - Ovi gradovi u Srbiji privlače najviše novih stanovnika, a evo koliko košta kvadrat
analiza
Prepisali ste stan samo jednom detetu? Ostali naslednici mogu da vam naprave veliki problem, a evo i kako
vest
Starogradnja ili novogradnja - šta je bolji izbor?
Iako su stariji stanovi bolje ocenjeni po funkcionalnosti, to ne znači da su u svakom pogledu kvalitetniji od novogradnje. Savremeni stanovi često imaju prednosti kada je reč o energetskoj efikasnosti, izolaciji, grejanju i održavanju, dok starogradnja može zahtevati dodatna ulaganja u instalacije, stolariju i renoviranje.
Zato stručnjaci ukazuju da prilikom kupovine ne treba gledati samo kvadraturu i broj soba, već i raspored, prirodno osvetljenje, prostor za odlaganje i mogućnost prilagođavanja stana budućim potrebama. Dotrajale instalacije mogu da se zamene, a izolacija poboljša, ali nedostatak dnevnog svetla ili loše osmišljen raspored često je mnogo teže ispraviti. Istraživanje tako pokazuje da veći broj soba ne mora automatski da znači i funkcionalniji stan. Dva stana iste kvadrature mogu pružati potpuno različit kvalitet života, a upravo raspored prostorija često pravi najveću razliku.
Ostavi komentar